Пројекат „Ново лице Ћеле-куле“ подразумева антрополошку анализу свих лобања палих српских бораца узиданих у Ћеле-кулу као и дигиталну реконструкцију њихових лица. То им је био главни циљ, каже за Спутњик идејни творац и координатор пројекта Друштва за академски развој Милан Симоновић, а то су успели и да ураде.
Прошле године су објавили резултате својих антрополошких истраживања, а пре два дана представили су и прва дигитално реконструисана лица јунака из Првог српског устанка.
Сам пројекат званично је почео 2023. године, али му је претходило више година рада и планирања. Идеја се родила 2018, а 2022. године, творци пројекта су ступили у контакт са др Наташом Шаркић, докторком физичке антропологије. Заједничким снагама осмислили су и реализовали ову идеју на највишем научном нивоу.
Историјски подаци кажу да је у кули било више од 900 лобања. Данас је 57 узидано, а једна, за коју се верује да припада војводи Стевану Синђелићу, чува се ван куле.
© Фото : Milica Nikolic / Пројекат „Ново лице Ћеле-куле“
Колико је сачувано лобања?
Процењује се да је у бици на Чегру 1809. године погинуло око 6.000 турских ратника и 4.000 српских. Како би оправдао велики и несразмеран губитак својих трупа, нишки Хуршид-паша наредио је да се коже са глава погинулих Срба одеру, напуне сламом и памуком и затим пошаљу у Цариград. За сваку донету главу, Хуршид-паша је поклањао по 25 гроша. Након тога, наредио је да се на источној страни Ниша у знак опомене сазида кула од камена, а да се у њене зидове узидају преостале лобање погинулих војника.
Историјски подаци кажу да је у кули било више од 900 лобања. Данас је 57 узидано, а једна, за коју се верује да припада војводи Стевану Синђелићу, чува се ван куле. Ми смо приступили свим лобањама 2023. године приликом теренског истраживања. Од поменутих 57, мислим да ће 47 бити могуће апсолутно реконструисати, док за преосталих 10 то није могуће са више од 50% тачности, будући да недостају велики делови лица или саме лобање. Понегде је сачуван само темени део, што онемогућава било какву поузданију апроксимацију изгледа, објашњава мастер религиолог Симоновић за Спутњик.
За оне лобање чија реконструкција јесте могућа, на сајту пројекта „Ново лице Ћеле-куле“ ће уз сваки лик бити наведен степен аутентичности – проценат који показује колико је реконструкција поуздана. Сама реконструкција заснива се на антрополошким методама и анализи костију, а једине ствари које се не могу сазнати јесу детаљи које лобања не открива: дужина косе, брада, бркови, фризура, боја очију и томе слично. То, објашњава наш саговорник, било могуће само уз ДНК анализу, али њу није могуће радити на Ћеле-кули будући да је то инвазиван и деструктиван метод.
Творци пројекта су ступили у контакт са др Наташом Шаркић, докторком физичке антропологије са којом су заједно реализовали овду идеју.
© Фото : Спутњику уступио Милан Симоновић / Пројекат „Ново лице Ћеле-куле“
На који начин су их реконструисали?
Будући да је пројекат рађен у договору са Народним музејом и Републичким заводом за заштиту споменика културе, коришћене су искључиво оне методе које су дозвољене и научно проверене. Основна метода преко које је вршена реконструкција била је – фотограметрија. Она подразумева поступак у којем се један објекат, у овом случају лобања, фотографише из великог броја углова од којих компјутерски програм прави 3D модел. Овај метод се назива још и „облак тачака“.
Да би се један објекат на тај начин репродуковао, ако рецимо говоримо о обичној фигури, потрено је фотографисати га из 15 углова. Кад унесете тих 15 фотографија, објекат ће се појавити у програму. Ми смо хтели да будемо апсолутно сигурни у оно што радимо, па је археолог Дарко Ковачевић који је радио фотограметрију за овај пројекат сваку лобању фотографисао из приближно 500 углова. То значи да имамо по 500 фотографија сваке лобање, што нам је омогућило милиметарску тачност при изради 3D модела.
Фотограметрија подразумева поступак у којем се један објекат, у овом случају лобања, фотографише из великог броја углова од којих компјутерски програм прави 3D модел.
© Фото : Спутњику уступио Милан Симоновић / Пројекат „Ново лице Ћеле-куле“
Додатну потешкоћу представљало је то што су лобање узидане у кулу, па је 3D модел показивао само онај део који је доступан споља. Делови који су у зиду и малтеру остали су недоступни и нису могли бити обрађени овом методом, а Симоновић објашњава да би све друге методе које би омогућиле потпун увид биле деструктивне.
Ратовало и старо и младо
Један од најмање очекиваних, али истовремено и најтрагичнијих налаза јесте лобања детета. Код деце је тешко прецизно утврдити пол, али Симоновић верује да се са великом прецизношћу може тврдити да се ради о мушком детету узраста од 11 до 12 година. Што се пола осталих јунака тиче, више од 70 одсто настрадалих били су мушкарци, а логична математичка претпоставка налаже да су и већина преосталих били мушког пола, иако се код неких лобања то не може засигурно утврдити због степена оштећености.
Један број лобања припада особама старијим од 50 година, што показује да су у устанку учествовали и млади и стари. Још једно важно откриће, напомиње наш саговорник, јесте да велики број лобања показује трагове животног „стреса“, односно пре свега повреда и неухрањености, што такође говори о условима у којима су ти људи живели и о додатним разлозима за устанак.
Идеја нашег пројекта, осим самих резултата које добијамо и који ће бити доступни, јесте да покушамо да вратимо „људскост“ тим особама. Тренутно само видимо лобање узидане у кулу, али оне представљају остатке људи који су, попут свих нас, живели, сањали, желели, преживљавали, имали добре и лоше навике, имали животне проблеме и на овај начин желимо да им вратимо људскост, закључује Симоновић.
Погледајте и: