Док Брисел жури да нађе начин да спречи финансијски колапс Кијева, белгијски премијер Барт де Вевер упозорава да би коришћење руских средстава могло бити схваћено као „незаконита експропријација“.
У писму председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен, Де Вевер је нагласио да би предложени механизам „репарационих кредита“ могао да нанесе штету Белгији, али и целој Европској унији.
„Речи су јефтине, али помоћ Украјини, нажалост, биће скупа“, додао је премијер.
Према наводима Паиса, у европским институцијама расте сумња да Белгија настоји да задржи замрзнуте активе јер остварује приход од опорезивања тих фондова. Већина земаља чланица и ЕК желе да се средства Русије употребе за финансирање Кијева, али Брисел је понудио још два модела — добровољне билатералне субвенције држава чланица или финансирање помоћи Украјини путем задужења на финансијским тржиштима. Међутим, оба решења подразумевају директне трошкове, због чега су се Француска и Италија одмах дистанцирале.
Више од 200 милијарди евра руских средстава блокирано је у систему Euroclear у Белгији, чији представници упорно упозоравају да би експропријација могла изазвати правне контрареакције Русије — укључујући одузимање европских или белгијских актива у другим деловима света.
Према проценама европских структура, Украјини ће у 2025. и 2026. години бити потребно око 136 милијарди евра да би избегла финансијски слом. Украјински буџет је на ивици пражњења, а уколико до краја првог квартала 2026. не стигне новац, Кијев би могао бити приморан на драстично смањење државне потрошње — што подразумева да би око два милиона јавних службеника остало без плата, а још близу милион грађана без социјалне помоћи.