Док се изнад површине диже танак облак паре, тела чланова клуба „Криофил“ пресецају воду која изгледа готово надреално мирна у таквој хладноћи.
За њих то није храброст ради храбрости, већ ритуал – начин да се осете живим, да изоштравају дух и померају границе сопственог комфора.
На обали, све изгледа немогуће: гола кожа, ледени дах, тишина коју ремети само шкрипа снега.
Али за „криофиле“ (љубитељи хладноће) то је обичан зимски дан, тренутак у којем човек и природа воде разговор без речи.
Кажу да је први улазак у воду увек најтежи, али да се после тог тренутка све претвара у необјашњиву јасноћу – као да се свет на час смири и заоштри.
Док им се дах претвара у бели дим, на лицима им се виде и напор и усхићење, онај посебан осећај победе над самим собом.
Мушкарац из клуба зимског пливања „Криофил“ „маже“ се снегом после купања у Јенисеју при температури ваздуха од око минус 30 степени Целзијуса у Краснојарску.
Девојка из клуба зимског пливања „Криофил“ улази у воду Јенисеја при температури ваздуха од око минус 30 степени Целзијуса у Краснојарску.
Девојке из клуба зимског пливања „Криофил“ ходају кроз магловити ваздух после купања у Јенисеју при температури од око минус 30 степени Целзијуса у Краснојарску.