Шкољке, које датирају између краја петог и почетка четвртог миленијума пре нове ере, производе тон сличан француској хорни и могле су да послуже за комуникацију на даљину, али и за музичко изражавање, пише Гардијан.
Експерименти су показали да модификоване шкољке дају стабилан, снажан тон, а различите технике дувања и положај руке омогућавају промену висине и темпа звука.
Истраживачи сугеришу да је њихова конструкција и функција слична модерним лименим инструментима, попут труба и тромбона.
Лопез Гарсија истиче да шкољке не само да имају утилитарну вредност, већ и музички потенцијал, пружајући увид у ране облике људског музичког изражавања и интеракције унутар заједница пре 6.000 година.
У свом чланку, објављеном у часопису Antiquity, он и Дијаз-Андреу навели су да су трубе од шкољки можда коришћене „као алати за комуникацију, било између различитих заједница које су насељавале регион, или између тих насеља и појединаца који су радили у околном пољопривредном пејзажу“.
Они сугеришу да су шкољке такође можда користили радници у различитим рудницима где је пронађено шест шкољки.
„Знамо да је ово једна од најстаријих и најдуготрајнијих технологија за производњу звука познатих људима – барем на европском континенту“, рекао је Лопез Гарсија.
Чињеница да су шкољке изгледа сакупљене након што су морски пужеви „Charonia lampas“ у њима угинули сугерише да су сакупљане у некулинарске сврхе, а уклањање шиљатог врха шкољки указује да су коришћене као трубе.
Погледајте и: