Ова одлука дошла је само неколико сати пре него што се очекује да ће Европска комисија, извршна власт ЕУ, објавити законски предлог којим би овластио блок да користи до 210 милијарди евра имобилисане имовине Централне банке Русије за подршку кредитима за Украјину.
Према писању шпанског листа „Паис“, идеја о узимању кредита уз гаранције ЕУ за пружање помоћи Украјини води се као „план Б“ у заједници због потешкоћа са коришћењем замрзнутих руских средстава.
„Белгија упорно одбија да дозволи коришћење руских средстава, док Европска централна банка сматра да има мало правних могућности да убеди Белгијанце. Истовремено, Европска комисија (ЕК) се за сада не одриче ове идеје, која изазива највећи консензус међу партнерима. Међутим, према изворима листа у Бриселу, почиње да се пробија још једно хитно решење – 'план Б', који би предвиђао прикупљање средстава на тржишту уз гаранције држава-чланица“, додао је лист.
Европска комисија нуди два решења за покривање финансијских потреба Украјине за 2026–2027. годину: зајмове ЕУ и репарациони кредит, наводи се у документу објављеном на сајту ЕК.
Како се истиче у саопштењу, Европска комисија предузела је мере заштите земаља ЕУ и финансијских институција у случају руских контрамера због коришћења замрзнуте имовине Русије за финансијску помоћ Украјини, додајући да у том случају намерава да забрани спровођење одлука страних судова унутар ЕУ.
Фон дер Лајен саопштила је данас да ће ЕУ наставити са плановима да користи замрзнута руска средства за финансирање Украјине, упркос противљењу Белгије, и додала да су притужбе Белгије узете у обзир као и да су предвиђене заштитне мере, а да ће "терет" бити распоређен на правичан начин.
Експропријација руске имовине у ЕУ не захтева компромис већ ће се усвајати квалификованом већином гласова, додаје се у саопштењу.
Такође се наводи да је ЕК предложила алтернативу експропријацији руске имовине у виду зајма од 90 милијарди евра, који би покрио две трећине финансијских потреба Кијева.
Према проценама европских структура, Украјини ће у 2025. и 2026. години бити потребно око 136 милијарди евра да би избегла финансијски слом. Украјински буџет је на ивици пражњења, а уколико до краја првог квартала 2026. не стигне новац, Кијев би могао бити приморан на драстично смањење државне потрошње — што подразумева да би око два милиона јавних службеника остало без плата, а још близу милион грађана без социјалне помоћи.
Замрзнута руска средства
Од почетка Специјалне војне операције, ЕУ и земље Г7 замрзле су скоро половину девизних резерви Русије: око 300 милијарди евра. Више од 200 милијарди налази се у Европској унији, углавном на рачунима белгијске компаније „Јуроклир“, једног од највећих светских клириншких и обрачунских система.
Белгија, на чијој платформи Јуроклир су замрзнута руска средства, блокирала је на самиту ЕУ 23. октобра предлог Европске комисије о њиховој експропријацији под изговором давања „репарационог кредита“ Кијеву. Белгијска влада захтева правно обавезујуће гаранције од свих земаља ЕУ да ће у потпуности преузети финансијски и правни ризик Брисела који би настао као последица одговора Русије.
Шефови држава ЕУ на самиту у Бриселу 23. октобра нису успели да усагласе предлог Европске комисије да се замрзнута средства Централне банке Русије користе као основа за кредит Украјини. Они ће се вратити овом питању на заседању Европског савета 18–19. децембра.
Како је раније амбасадор Русије у Белгији Денис Гончар изјавио да, без обзира на шему по којој би дошло до експропријације, то би било једнако крађи. Он је упозорио да ће „одговор Русије уследити одмах“ и натерати Запад да „пребројава губитке“.
У Москви су више пута називали замрзавање руских средстава у Европи крађом, истичући да је ЕУ усмерена не само на средства приватних лица, већ и на државна средства.
Министар спољних послова Сергеј Лавров упозорио је да ће Москва одговорити на конфискацију. Према његовим речима, Русија такође има могућност да не врати средства која западне земље држе на њеној територији.
Погледајте и: