Анализе дрвећа из шпанских Пиринеја показале су јасне обрасце плавкастих прстенова, које су узроковала неуобичајено хладна и влажна лета 1345, 1346. и 1347. године широм већег дела јужне и медитеранске Европе, што је била последица вулканских ерупција, наводи се у студији коју преноси Тајмс.
Катастрофални услови током неколико узастопних година довели су до тога да усеви у земљама око Средоземног мора нису успевали, а поморске републике Венеција, Ђенова и Пиза почеле су да увозе храну од Монгола.
,,Више од једног века, ови моћни италијански градови-државе успостављали су трговачке путеве на великим удаљеностима преко Средоземног и Црног мора, што им је омогућило да активирају веома ефикасан систем за спречавање глади'', рекао је Мартин Баух, историчар из Лајбницовог института за историју и културу источне Европе, који је радио на истраживању са професором Ултом Бинтгеном са одељења за географију Универзитета у Кембриџу.
У истраживању се наводи да су бродови који су превозили жито преко Црног мора готово сигурно са собом донели и буве заражене ,,Yersinia pestis'' бактеријом, која је изазвала црну смрт.
,,Када су буве заражене кугом стигле у медитеранске луке из 14. века на бродовима за превоз жита, постале су вектор за преношење болести, омогућавајући бактерији да пређе са домаћина - углавном глодара, и потенцијално и домаћих животиња, на људе. Брзо се проширила по Европи, уништавајући популацију'', рекли су истраживачи.
Стопа смртности је била између 30 и 60 процената у различитим деловима Европе, а процењује се да је у епидемији бурбонске куге умрло 50 милиона људи.
Погледајте и: