„Основни интерес Сједињених Држава је вођење преговора о што бржем окончању борбених дејстава у Украјини“, пише у документу. Истиче се да је то потребно за „стабилизацију евроазијског простора“ и „смањење ризика од конфликта између Русије и европских држава“.
Према Стратегији националне безбедности САД, за успостављање односа Европе и Русије потребно је дипломатско учешће Америке како би се обновила стратешка стабилност и смањио ризик од конфликта Русије са европским земљама.
Како се додаје у документу, Бела кућа се разилази у ставу са европским званичницима који имају нереална очекивања у вези са конфликтом у Украјини.
Америка жели да Европа преузме водећу улогу у сопственој одбрани, без доминације било које „непријатељске државе“, наглашава се у документу.
Поред тога, наводи се да САД желе да НАТО више не буде перципиран као „савез који се стално шири“.
Затим, отварање европских тржишта за америчку робу и услуге и обезбеђивање праведног третмана америчких радника и предузећа.
Стратегија подразумева и изградњу здравих нација Централне, Источне и Јужне Европе кроз трговинске везе, продају оружја, политичку сарадњу и културну и образовну размену.
Смернице Стратегије су и подстицање Европе да предузме мере за борбу против прекомерних капацитета меркантилистичких компанија, технолошке крађе, сајбер шпијунаже и других непријатељских економских пракси.
Документ указује и на забринутост због јачања кинеског утицаја у региону.
Трампова стратегија инсистира да САД морају да остану "надмоћне" на западној хемисфери како би очувале безбедност и просперитет, укључујући јачање присуства Обалске страже и Морнарице ради контроле миграција, трговине људима, кријумчарења дроге и кључних морских рута.
САД желе да спрече рат у Индо-Пацифику и оставе "непромењену" своју политику према кинеског региону Тајвану, одбијајући једнострану промену статуса кво.
Стратегија такође истиче Трампа као "председника мира" и заговара обнову "америчког духовног и културног здравља", позивајући се на традиционалне породичне вредности.
Документ често истиче ограничене амбиције САД, тврдећи да су послови других земаља релевантни само ако директно утичу на америчке интересе.
Погледајте и: