У Европи је, укључујући Велику Британију, завладала очигледна психоза и одговарајућа количина последичне нервозе. Штавише, разлози за стратешку нервозу и те како постоје. Све и ако то нису Владимир Путин и његови шпијунски голубови (наводног) домета од скоро 500 километара дневно.
Заостајање за конкурентима
Него околности какве нису изашле из јефтиних сценарија за шпијунске филмове већ су последица процеса западања у геополитичку ирелевантност који трају исувише дуго да би могли да остану неприметни.
Другим речима, није нарочито изненађујуће што Европске уније, укључујући Велику Британију која одатле није довољно изашла, нема нигде у преговорима о Украјини које воде они који на то заиста утичу. А ”Волстрит џорнал” је, заправо, на добром трагу кад ових дана коментарише како се Европа, ”недовољно наоружана и политички подељена”, плаши да не може да сустигне своје конкуренте међу великим силама, те има потенцијал да постане ”највећи губитник у новој ери”.
Европски континент, опомиње се, није господар сопствене судбине. Европски лидери, прецизира ”Волстрит џорнал”, одавно стрепе да ће заостати за Америком, Кином и Русијом у борби за економску, технолошку и војну доминацију, а тај моменат је дошао.
О томе сведоче и два кључна случаја на које указује њујоршки лист: Европа стоји по страни док Америка и Кина редефинишу правила глобалне трговине, док је истовремено потпуно искључена из састављања америчког плана за окончање сукоба у Украјини. Чему треба додати и да се – кад је већ њен главни савезник овако третира – Европа тек ништа не пита око односа оне две од три велесиле с којима нема такве савезничке односе. Док се посредством Кине и Русије још и мање пита о динамици односа у оквиру читаве Глобалне већине.
Оружје на дуг
”Линије борбе за нови светски поредак, заснован на моћи, управо се цртају… Нова Европа мора да се роди”, подсећа ”Волстрит џорнал” на недавни – претећи – вапај шефице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, и указује на намеру уже групе чланица Европске уније да се наоружају и тако стекну утицај какав су изгубиле. Додуше, кад се у ту групу уброји и Летонија чији председник Едгарс Ринкевичс призива своју, како каже, стварну моћ – политичку, војну и дипломатску – онда је немогуће избећи питање да ли то Европа има прави план или само илузију о својим могућностима. Укључујући летонске.
Тек, дотична идеја нове Европе Урсуле фон дер Лајен и гиганта из Летоније, наоружане до зуба, осим балтичких џинова обухвата и скандинавске земље, Пољску, нуклеарне силе Велику Британију и Француску које су додуше све ближе банкроту, и Немачку за коју ”Волстрит џорнал” опомиње да је остала без сва три стуба свог економског просперитета – без јефтиног гаса из Русије, неизмерног кинеског тржишта и америчког безбедносног кишобрана – али је зато укинула уставну кочницу задуживања. Па је већ спремна да се, ради наоружавања, задужи 500 милијарди евра у наредном периоду. Да крене дужничким путем Велике Британије и Француске.
Узрок глобалне нестабилности
Али не упозорава се на овакву – да ли слабију или опаснију – позицију Европе само из Америке. Него баш ових дана, док Америка и Русија преговарају о миру у Украјини а Европа би наставак рата до последњег Украјинца и шире, из Русије стиже упозорење да ”Западна Европа више не предводи свет, па му уместо тога прети… Несигурност овог региона ствара глобалну нестабилност… Шта је то што Европу чини непријатељем света,” анализира програмски директор Валдајског дискусионог клуба Тимофеј Бордачев.
И опомиње, не штедећи геополитички презир, да је европски потконтинент (Евроазије) поново постао најопаснији светски извор нестабилности иако је читава међународна архитектура после Другог светског рата направљена како би је спречила да човечанство уведе у катастрофу и по трећи пут.
Укратко, ”свет се променио, а Западна Европа није”; њена глобална позиција је опала услед раста утицаја свих осталих играча, тако да су је у хијерархији светских сила уз Русију и Кину наниже гурнули и успон Индије и политичко буђење Глобалног југа, и Европа се по први пут у савременој историји света нашла на периферији уместо у центру као што је навикла.
А њене елите – у које се убраја и наведени Летонац са представом о свом значају – у оваквом новом свету не умеју да се снађу. Што их и чини опасним по остатак света; тим пре што ту има и нуклеарних сила, а не само моћна Летонија. Док је систем тако устројен да је унутрашња промена, смена таквих елита, практично немогућа, па недовољно негодовања изазивају чак и најнеодговорније спољнополитичке одлуке.
Има ли лека
”Шта је лек? У овом моменту, то нико не зна”, опомиње руски експерт док закључује да ”ова ситуација ставља Русију, Кину и Америку пред тежак изазов. Њихови избори одлучиће да ли ће нестабилност Западне Европе постати управљива, или ће експлодирати у нешто много горе.”
Или ће пак крајем украјинског сукоба само започети унутрашњи сукоби у Европи коју је ујединио рат против Русије, као што предвиђа магазин ”Економист”? Како је Европа доспела у описану ситуацију? И како се из ње излази ако не ратом?
О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду Александар Митић и политиколог и народни посланик Александар Павић.
Погледајте и: