„Сви живи организми које научници разматрају као потенцијалне научне моделе морају проћи строгу проверу репродуктивности и поновљивости резултата експеримената — врсту ‘контроле квалитета’ која потврђује да се с њима може стабилно и ефикасно радити. Глодари су прошли ову проверу и постали својеврстан ‘златни стандард’“, истакао је асистент на катедри за биологију и фундаменталну медицину Александар Жданов.
Како наводи научник, рибице „зебре“ данас се широко примењују као модел организама у изучавању различитих неуропсихијатријских поремећаја, укључујући и анксиозне поремећаје, који погађају више од 300 милиона људи у свету.
„За испитивање понашања рибица коришћен је популаран и врло информативан тест — стављање у нови акваријум, који открива како реагују на непознату средину. За човека би то било као да се нађе на пустом острву, у шуми или у новом тиму на послу“, појаснио је Жданов.
У свим лабораторијама укљученим у истраживање тест је спроведен у приближно исто време: стандардни петоминутни експеримент у новом акваријуму, са подједнаким бројем јединки, односно 12 мужјака и 12 женки.
Истраживачи су открили да на понашање ових рибица у новом акваријуму највише утичу пол, врста хране, број рибица у самом акваријуму и бука у окружењу. Други услови: температура, светлост, pH вредност и чистоћа воде, ако су у препорученим границама, имају неприметан утицај на њих.
Женке су показивале израженије анксиозно понашање од мужјака, што пол животиње чини критично важним фактором у експериментима. Узнемиреност је слабила када је густина у акваријуму била оптимална (пет рибица по литру) и када је храна била богата хранљивим материјама.
У будућности стручњаци планирају да тестирају фармаколошке препарате на овим рибицама.
Истраживања на универзитету спроводе се уз подршку Министарства просвете и науке Русије у оквиру Деценије науке и технологије.
Погледајте и: