У Србији у којој, како се рачуна, има 4,8 милиона нелегалних објеката, управо је почело њихово пријављивање, како би коначно били легализовани. На основу недавно усвојеног Закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима, пријављивање ће трајати до 5. фебруара.
Оно што је познато је да грађани приликом пријаве Агенцији за просторно планирање и урбанизам треба да приложе важећу личну карту, односно пасош, као и документ који потврђује да су власници некретнине, било да је то уговар, оставинско решење или пресуда.
Да ли су неопходни и подаци о објекту, шта подразумева елаборат геодетских радова и у којим ситуацијама је он неопходан, шта ако објекат није видљив на сателитском снимку и шта када Агенција оцени да документација није потпуна?
Много је различитих ситуација па и дилема, попут оне шта ако кућа није изграђена на сопственом земљишту, шта са оним објектима који имају више власника. Последњих година су све популарније монтажне куће, углавном викендице постављене на сопственом земљишту које није грађевинско. Да ли и оне могу бити предмет легализације, такође да ли се могу легализовати као власништво заједничке просторије у зградама које су уз сагласност станара претворене у станове?
Колико је закон дао времена подносиоцу пријаве да достави поптуну докумнтацију и да ли има ситуација које искључују могућност легализовања објеката? Шта са онима који су раније покренули поступак легализације, да ли им се нешто од предузетог сада „рачуна“ и о другим битним одредбама закона, у емисији „Енергија Спутњика“ новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са адвокатом др Аном Кастратовић.