„Белгија тражи од земаља ЕУ независну и аутономну финансијску гаранцију у висини од 210 милијарди евра, која би остала на снази, чак и ако суд прогласи план правно ништавним. Поред тога, Белгија захтева покриће свих судских трошкова који би могли да настану у случају тужби Русије. Такође, Белгија инсистира да земље ЕУ не склапају нове инвестиционе споразуме са Русијом и да раскину већ постојеће“, наводи портал, позивајући се на документ који европски амбасадори разматрају пред самит 18–19. децембра.
Раније је руски амбасадор у Белгији, Денис Гончар, изјавио да, без обзира на шему по којој би се дошло до експропријације, то би било једнако крађи, упозоривши да ће „одговор Русије уследити одмах“ и натерати Запад да „пребројава губитке“.
О замрзнутим руским средствима
Након покретања СВО, земље ЕУ и Г7 блокирале су приближно половину руских девизних резерви. Више од 200 милијарди евра налази се у ЕУ, првенствено на рачунима код „Јуроклира“, једног од највећих светских система за клиринг и обрачуне, са седиштем у Белгији.
Европска комисија је 3. децембра представила свој план за експропријацију суверене руске имовине замрзнуте у Европи под велом шеме „репарационог кредита“ за Кијев. ЕК је предложила да се присвоји свих 210 милијарди евра замрзнутих у ЕУ, од чега се 185 милијарди евра налази на рачунима „Јуроклира“, док се не зна где се налази преосталих 25 милијарди евра.
Белгија, на чијој платформи „Јуроклир“ су замрзнута руска средства, блокирала је на самиту ЕУ 23. октобра предлог о њиховој експропријацији.
Истовремено, руско Министарство спољних послова је већ изјавило да идеја ЕУ о исплати репарација од стране Русије Украјини нема везе са реалношћу, јер се Брисел већ одавно бави крађом руске имовине.
Централна банка Русије намерава да надокнади штету нанету руском регулатору од белгијског депозитара „Јуроклир“ и поднела је одговарајућу тужбу Московском арбитражном суду, наводи се у данашњем саопштењу Банке Русије.
Погледајте и: