Демонстранти, међу којима је било много младих Бугара, недељама су излазили на улице широм земље у десетинама хиљада, преноси АП.
Директни повод протеста био је предложени буџет за наредну годину, који би повећао порезе и доприносе за социјално осигурање како би се финансирала већа државна издвајања.
Дубљи разлог, међутим како наводи агенција, јесте растуће незадовољство због перцепције широко распрострањене корупције међу политичком елитом и осећај да за обичне грађане не постоји правда.
Протести и пад девете владе у последњих пет година истакли су политичку нестабилност у земљи у тренутку када планира да се придружи заједничкој европској валути.
Од 240 посланика у Конгресу 127 је гласао да за прихватање оставке, док ниједан посланик није био против.
Влада ће наставити да обавља своје дужности док се не изабере нова.
Жељазкова мањинска влада преживела је шест гласања о поверењу од када је именована у јануару, али је овог пута велики одазив демонстраната на улицама променио ситуацију, наводи агенција.
Бугарски премијер је јуче објавио оставку, наводећи да је то директан одговор на све већи притисак јавности и да је захтев да влада поднесе оставку постао немогуће игнорисати.
„Vox populi, vox Dei“, рекао је Жељазков, користећи латински израз који значи „глас народа је глас Бога“.
Председник Бугарске Румен Радев сада мора да највећој групи у парламенту да прилику да формира нову владу.
Ако не успе у томе, шансу ће добити друга по величини група пре него што председник одабере кандидата.
Ако сви покушаји пропадну, што је вероватно, Радев ће именовати привремену владу док се не одрже нови избори.
Политички аналитичари очекују да би још једни избори, осми од 2021. године, вероватно произвели још један дубоко подељен парламент са тешкоћама у формирању стабилне владе.
Бугарска, која је постала чланица ЕУ 2007. године, требало би да пређе са своје националне валуте, лева, на евро 1. јануара, чиме ће постати 21. чланица еврозоне.
Погледајте и: