Реп Земље, иако мање видљив од Меркуровог, једнако је важан. Настаје из магнетног поља наше планете, које стварају кретања истопљеног гвожђа и никла у спољашњем језгру планете. Кретање електрона у атомима ствара мала магнетна поља. Када су она усмерена у истом правцу у спољашњем језгру Земље, настаје велико магнетно поље око планете.
Подручје које пресеца Земљино магнетно поље, названо магнетосфера, управља кретањем набијених честица у свемиру око планете и штити планету од Сунчевог ветра, објашњава НАСА. Магнетосфера заробљава плазму, која затим обликује Земљин магнетни реп.
Верује се да структура репа представља повратни ток плазме који настаје када Сунчев ветар (плазма која се непрестано избацује са површине Сунца) удари у магнетосферу и деформише њен облик.
Сунчев ветар деформише Земљину магнетосферу притиском на дневну страну Земље. Ноћна страна се издужује, попут репа капљице, стварајући облик сузe.
Земљин реп може да достигне најмање два милиона километара. Његова величина варира у зависности од Сунчевог ветра.
Иако је Земљин реп проучавало много свемирских летелица током последњих неколико деценија, и даље остају бројне нејасноће. То је пре свега зато што је Земљин магнетни реп толико велики и протеже се најмање два милиона километара у свемир, на ноћној страни Земље. Како наводе из Европске свемирске агенције, једна свемирска летелица не може да открије све тајне тако огромног подручја, преноси портал “Дневник”.
Погледајте и: