Студија, за коју се наводи да је први пут успоставила статистички значајну везу између пораста температуре и промена у ДНК код дивљих сисара, објављена је у часопису ,,Мобилна ДНК'', пише Гардијан.
Климатске промене озбиљно угрожавају опстанак ове врсте, а процене показују да би две трећине поларних медведа могло да нестане до 2050. године због топљења леденог станишта.
Научници су анализирали узорке крви медведа из два региона Гренланда и упоредили такозване ,,скакачке гене-- - мобилне делове генома који утичу на функцију других гена. Утврдили су да се гени повезани са топлотним стресом, старењем и метаболизмом различито понашају код медведа са југоистока Гренланда, што указује на могућу адаптацију на топлије услове.
Водећа ауторка студије, Алис Годен, навела је да пораст температуре утиче на повећану активност ових гена.
Према њеним речима, јединствена група медведа из најтоплијег дела Гренланда користи ,,скакачке гене'', што би могао да буде механизам преживљавања у условима топљења морског леда.
Налази показују да се медведи у топлијим регионима суочавају с другачијом исхраном и промењеним стаништем, при чему су забележене генетске промене у областима ДНК повезаним са прерадом масти.
Медведи са југа имају грубљу, биљну исхрану, за разлику од северних медведа који се углавном хране фокама.
Истраживачи су идентификовали више генетских жаришта са интензивном активношћу ,,скакачких гена'', укључујући и регионе који кодирају протеине, што указује на брзе и фундаменталне генетске промене.
Следећи корак биће испитивање да ли се слични обрасци појављују и код других популација, којих је 20 широм света. Научници сматрају да резултати могу да помогну у очувању врсте, али истичу да је кључно да се успори пораст температуре смањењем емисија угљеника.
Годен је упозорила да, упркос потенцијалној нади коју пружају налази, поларни медведи и даље су под озбиљним ризиком.
Погледајте и: