Заменик сталног представника Русије при УН Марија Зоболоцка је на седници Савета безбедности на којој је разматран извештај Механизма нагласила је да би било који други приступ био нехуман и да ће пуна одговорност за сваки негативан развој догађаја у вези са Младићем бити директно на Механизму и лично на његовом председнику.
Заболоцка је на брифину СБ УН о раду ове институције истакла да се тешко стање Младића погоршало, да он пати од наглих промена крвног притиска, стално високог нивоа шећера у крви, атрофираног мишићног ткива у доњим удовима и оштећене моторичке функције у рукама и прстима.
„Господин Младић једва држи главу усправно. Има декубитусе на обе ноге. Има остеомијелитис на левом скочном зглобу. Због мале телесне тежине и обавезног мировања у кревету, бубрези пацијента су преоптерећени лековима. Његове когнитивне функције се погоршавају. Као резултат тога, Ратко Младић није увек у стању да препозна присуство и специфичности својих здравствених проблема и да благовремено потражи медицинску помоћ“, рекла је она.
Додала је и да његова деменција напредује, као и да управа затворске болнице није дала сагласност за извођење магнетне резонанце, иако је последње скенирање обављено још 2022. године већ показало дегенерацију нервног ткива и погоршање стања.
Заболоцка је упитала на брифингу да ли је овај списак болести заиста недовољан да се удовољи захтеву за превремено пуштање на слободу или за премештај у Србију.
Као пример фунције коју Механизам није успео да изврши она је навела и случај бившег председника Републике Српске Радована Караџића, наводећи да Велика Британије где он служи казну наставља да игнорише чак и стандардна минимална правила УН за поступање са затвореницима.
Истакла је да су његова права систематски ограничена, укључујући и право на медицинску негу, упркос хроничним болестима које има.
Поред тога, како је рекла, британски медији су ширили извештаје о Караџићевом наводном саучесништву у организовању „снајперског туризма“ за странце током опсаде Сарајева.
Истовремено, додаје она, управа затвора приморава Караџића да носи посебну одећу која означава осумњичене за покушај бекства, што изазива забринутост да би ови фактори могли привући пажњу других затвореника, који би могли напасти бившег лидера босанских Срба из освете.
Она је критиковала рад Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале, посебно указавши на чињеницу да се поступак „превременог пуштања на слободу“ користи само када Механизам хитно мора да „скине одговорност за неизбежну смрт још једног тешко болесног затвореника“.
„Тренутни извештај открива још једну ситуацију у којој је осуђеник, чије име из неког разлога није објављено, преминуо убрзо након што му је Механизам одобрио превремено пуштање на слободу“, рекла је она.
Додала је да, осим случајева када су затвореници буквално на самрти, захтеви за превремено пуштање на слободу се систематски одбијају, чак и када постоје убедљиви хуманитарни разлози за његово одобрење.
Зоболоцка је нагласила да је Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале успостављен као привремена структура и да би требало да буде затворен.
Она је упозорила на покушаје да се развије нека врста „резидуалног механизма за резидуални механизам“, нагласивши да је таква опција неприхватљива.
„Механизам је успостављен од стране Савета као чисто привремена структура. Он је испунио своје главне функције и требало би да буде затворен“, рекла је она
„Сећамо се колико је брзо затворена комисија за истрагу у Ираку. Савет је годинама слушао добро обучене мушкарце који су говорили о важности свог рада и предлагали разне сценарије за очување својих функција, али је онда затворен без резолуције Савета, напорима Канцеларије за правна питања“, закључила је она.