Индијски званичници су показали да су независна сила која не слуша ничије диктате, истиче др Гајић из Института за европске студије, коментаришући Путинове састанке у Њу Делхију с индијским премијером Нарендром Модијем и председницом Дроупаду Мурмом. Резултат дводневних разговора је 29 потписаних докумената, као и заједничка изјава Путина и Модија у 70 тачака којом је обухваћен читав спектар сарадње две земље, од економије, енергетике, до договора о наставку сарадње у Г20, БРИКС-у и ШОС-у и става да су односи Русије и Индије основа глобалног мира и стабилности на темељу недељиве безбедности.
„Оно што је битно јесте да се ово појавило у исто време када и нова америчка доктрина безбедности, која говори о томе шта ће Американци заиста радити. Та доктрина се у доброј мери поклапа са оним што већ дуго говорим, а то је да је њихов интерес нека врста понављања концерта великих сила насталог у Европи почетком 19. века - то је договор о томе како ће да функционише свет, где постоје зоне интереса, како ће подела да функционише, пре свега између Америке, Русије и Кине“, наводи политиколог у емисији Свет са Спутњиком.
Што се тиче Индије, како истиче наш саговорник, она суштински својем понашањем подржава Русију зато што, упркос притисцима са Запада, купује руску нафту и притом зарађује на томе, посебно кад је препродаје Европљанима који за веће паре а због свог идеолошког слепила бирају да ту услугу додатно плате како би се, ваљда, душевно боље осећали.
Према његовим речима, Индија се практично прилично брзо определила у украјинском сукобу и то је био један од већих шокова за Запад на самом почетку, још 2022. године, када су они мислили да ће Русију да изолују.
“Индија је управо била једна од кључних земаља која није журила да осуди Русију, већ су врло одмерено посматрали догађаје у Европи, а де факто су практично подржали Русију у ономе што они виде као успостављање праведнијег глобалног поретка и да је овај рат на велика врата објавио да је мултиполаризам већ стварност, да то није некаква будућност.“
Индија рекла „не“ ембаргу на руску нафту
Спољнополитички аналитичар Борислав Коркоделовић истиче да је Путинова посета Њу Делхију на неки начин припремана од тренутка кад је завршена посета индијског премијера Модија Москви прошле године, која је исто тако била изузетно срдачна и много мање формална, с ненамештеним протоколом.
Индуси су, додаје он, имали времена да темељно припреме Путинову посету, са свим манифестацијама срдачности, на шта је руску председник узвратио цитирајући индијску пословицу „заједно идемо, заједно растемо“.
“Оно што мислим да је значајно јесте да су Индуски рекли “не” ембаргу на нафту из Русије. То може да флуктуира, неких месеци ће рафинерије куповати више, неких мање. Рецимо, у новембру је била јако велика куповина сирове нафте. Ту више не треба наседати причама Ројтерса или других агенција о томе како то драстично пада, како индијске рафинерије отказују аранжмане”, каже Коркоделовић и додаје да се сарадња Индије и Русије не своди на енергенте него се шири у разним формама, пре свега у области војнотехничке сарадње, затим свемирске индустрије, пољопривреде…
Коркоделовић подсећа и да је важан моменат Путинове посете било отварање огранка телевизије РТ у Индији.
„То је један од изузетно мудрих потеза које Русија повлачи. Ширење руског виђења информативне сфере је изузетно важно поготову ако се зна да је у Индији тираж дневних новина на 22 званична језика 400 милиона. И они су сви бар два дана били усредсређени на сваки детаљ посете председника Путина. А тај утицај се шири преко Индије и на остале некадашње британске колоније. Отварање студија је такође прилика да РТ као групација пробије, можда само у Индији, ту магичну баријеру од милијарду гледалаца. Поготово што Индуси имају јако лоше искуство са западним медијама у постколонијалном периоду, а најгоре имају са Би-Би-сијем који им стално нешто подмеће”, примећује наш саговорник.
Трампов велики заоктрет
На вести везане за посету Путина Њу Делхију, напомиње Гајић, надовезала се информација о Трамповој ажурираној Стратегији националне безбедности која заиста прави велики заокрет.
„Ово је нокаут за Европску унију која је објективно једна заостала сила. Ја волим да их поредим са Хабсбуршком монархијом почетком 20. века, која је заостајала у односу на све конкуренте. Једино је могла да пројектује своју силу на Балкану и то их је на крају коштало нестанка. Исто сада видимо са Европском унијом, која се једино иживљава на Балкану. Они се чак из петних жила боре да задрже место за столом када говоримо о Украјини, јер их Американци и Руси не фермају, иако су они тамо уложили огроман новац.”
Путин им је, каже Гајић, лепо поручио да ако крену на Русију могу бити збрисани и да “Русија неће имати с киме да разговара”.
“Очигледно мора неко то тако да каже јер они не схватају никакве суптилне поруке, а и Руси су за три и по године нешто научили – да колико год су се трудили да шаљу суптилне поруке оне с друге стране уопште нису биле схваћене. Једино су опет Американци то разумели, али не и Европљани. Трамп у сваком случају, али још важније Пентагон. Суштина је да се ово све дешава у тренутку када просто видимо да се у Украјини ствари рапидно мењају и да се фронт ломи. А Американци покушавају да спасу што се спасти може у Европи и практично да своје ресурсе преусмере на друго место. Њих пре свега интересује Латинска Америка, односно цела Северна и Јужна Америка да консолидују своју моћ”, објашњава политиколог.
Што се тиче њиховог односа према Азији, Американци ће, како каже, у складу са оним што се дешавало током ове посете морати да прилагођавају своју политику. Притом неће одустати од обуздавања Кине, али свакако желе да избегну с Кинезима рат због Тајвана, сматра Гајић.
С обзиром да Американци с Трампом показују жељу да се односи с Русијом релаксирају то, констатује он, потпуно деградира Еуропску унију:
“Северни ток ће по свему судећи прорадити, а овог пута он ће бити у власништву Американаца. Руси ће имати више зараде него што су имали када је то био руско-немачки пројекат, а Европљани ће плаћати ту разлику и биће потпуно маргинализовани.”
Русија се истовремено, наглашава Гајић, позиционира као земља која може да арбитрира у глобалним односима, посебно на евроазијском тлу и зато су политичке поруке из Њу Делхија много важније од економских које их заправо само прате.