Резолуцију УН, коју је поднела Норвешка заједно са више од десетак других држава, подржало је 139 земаља, а само 12 је гласало против, укључујући Израел и САД, док је 19 било уздржано.
Гласање је сазвано након саветодавног мишљења Међународног суда правде из октобра, у којем су предочене одговорности Израела према Повељи УН и хуманитарном праву, преноси „Ал Џазира“.
Израел је дозволио да у окупирану палестинску енклаву улази само мали део испорука хуманитарне помоћи договорених у оквиру примирја постигнутог уз посредовање Сједињених Америчких Држава које је ступило на снагу у октобру.
Представљајући нацрт резолуције, стална представница Норвешке у УН Мерете Фјелд Братест упозорила је да је 2024. година била једна од најнасилнијих у последње три деценије и додала да је ситуација на окупираној палестинској територији посебно тешка.
„Цивили плаћају највишу цену. Поштовање хуманитарних принципа опада. Најосновнији принципи хуманитарног права су под притиском“, рекла је Фјелд Братест и истакла да је саветодавна улога Међународног суда правде кључна за разјашњење обавеза држава.
Указала је и на недавне израелске нападе који су додатно потврдили став Међународног суда правде, као и на осуду генералног секретара УН Антонија Гутереша у погледу неовлашћеног уласка Израела у комплекс Шеик Џара, који је користила Агенција Уједињених нација за палестинске избеглице.
„Као што је рекао генерални секретар УН, ово је јасно кршење обавезе Израела да поштује неповредивост простора Уједињених нација“, закључила је стална представница Норвешке у УН Мерете Фјелд Братест.
Погледајте и: