Дајбл је анализирао потомство ових врста посматрајући однос браће и сестара и полубраће, тј. оних који деле само једног родитеља.
Код људи, удео браће и сестара у просеку износи око 66 процената. Поређења ради, „светски шампион“ у моногамији, калифорнијски миш (Peromyscus californicus), је 100 процената моногаман.
Афрички дивљи пас (Lycaon pictus) има 85 процената, а етиопски вук (Canis simensis) нешто мање од 80 процената.
По истом критеријуму, људи се налазе одмах испод европског дабра (Castor fiber, 73 процента) и одмах изнад белоруког гибон (Hylobates lar, нешто мање од 64 процента), написао је Дајбл у часопису ,,Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences“.
На дну скале су добри делфин (Tursiops truncatus) са четири процента, кит убица (Orcinus orca) са три процента и макаки мајмуни са око 1-2 процента.
На самом дну су шкотске соај овце, где браћа и сестре чине само 0,6%.
Моногамија је доминантан начин размножавања код људске врсте, рекао је Дајбл.
Постоји велика културна разноликост у обичајима људског брака и размножавања, али чак и у екстремним случајевима (у друштвима где мушкарци имају више жена или жене имају више мужева), људи су вернији партнери од већине других сисара, додао је.
Насупрот томе, наши најближи рођаци, велики мајмуни, показују интензиван промискуитет. Код источних горила (Gorilla beringei), браћа и сестре чине око шест процената, док код обичних шимпанзи (Pan troglodytes) чине само четири процента, слично делфинима.
Дајбл истиче да је само девет процената врста сисара моногамно.
Да би утврдио ниво моногамије међу врстама, Дајбл је упоредио податке о браћи и сестрама из генетских студија сисара. Иако је то донекле „сирово“ због непотпуних података, рекао је да је то најдиректнија и најконкретнија метода.
Дајбл тврди да је људска моногамија фаворизовала развој великих сродничких мрежа. Ово је био први корак ка стварању великих друштава и мрежа културне размене, што је заузврат било неопходно за људски успех, преноси ИФЛ Сајенс.
Погледајте и: