То је утврдио геолог Асиер Мадариета са Универзитета Баскије заједно са својим тимом. Мадариета и његове колеге анализирали су податке о земљотресима и сателитске податке из западног Средоземља.
Циљ им је био да прецизније опишу активну границу између Евроазијске и Афричке плоче. Њихова студија објављена је у стручном часопису „Gondwana Research“.
Милиметар по милиметар ка међусобном судару
Истраживачи су комбиновали поља напона из података о земљотресима са пољима деформације; она су забележена путем прецизних сателитских мерења од краја 1990-их. То им је омогућило да утврде степен до ког је Земљина кора компресована и деформисана између јужне Шпаније и северозападне Африке. Мадариета објашњава: Евроазијска и афричка плоча се померају једна према другој за неколико милиметара годишње. То доводи до сталног напона дуж границе плоча.
Управо те тензије утичу на Пиринејско полуострво на такав начин да се Шпанија и Португал споро окрећу у смеру казаљке на сату.
Бројни мањи земљотреси се дешавају на самом Иберијском полуострву. Тектонске структуре које их узрокују још увек нису у потпуности схваћене. Нови подаци би требало да покажу у којим областима је потребно детаљно геолошко и геофизичко мапирање како би се идентификовали раседи и проценио њихов правац кретања, као и потенцијална магнитуда земљотреса.
Погледајте и: