Свети Никола је храмовна и манастирска слава СПЦ и посвећено му је више од 600 цркава.
Код читавог хришћанског света Свети Никола се поштује као велики чудотворац.
Људи су га још током његовог живота, због изузетне личности и духовности, сматрали светитељем.
Помагао је народ, ширио веру, правду и милосрђе, доносио утеху, мир и добру вољу и добра дела чинио је тајно.
Замонашио се и читаво богатство, наслеђено од родитеља, разделио је сиромашнима, старима и немоћнима.
Рођен је у време римског цара Валеријана у граду Патара у Малој Азији у луци на медитеранској обали данашње Турске, 280. године, а упокојио се 345. године.
Спомен на дан упокојења Светог Николе слави се 19. децембра, по новом или 6. децембра, по старом календару и тај дан се зове зимски Свети Никола, док се 22. маја, односно 9. маја, слави летњи Свети Никола у знак захвалности ради преноса моштију у Бари.
Пада у време Божићног поста, па је и славска трпеза обавезно посна.
Најстарији православни храм у београдском насељу Земун - Црква Светог оца Николаја посвећена је Светом Николи и 1948. године проглашена је за споменик културе.
Некада се на свим хришћанским бродовима налазила икона Светог Николе, а он се посебно празновао дуж Јадранског и Средоземног мора, где је био обичај да се на тај дан не испловљава, а бродови на пучини усидре и пловидбу наставе сутрадан.
Заштитник је многих градова и лука посебно у Грчкој и Италији.
У грчком фолклору Свети Никола описан је као "господар мора".
Пошто је везан за даривање, дошло је до његове велике популаризације, па се пред тај дан масовно купују поклони.
Никољдан је код Срба слава са највећим бројем свечара и према проценама скоро половина православаца у Србији слави Светог Николу, док друга половина, како се каже, иде у госте.
Погледајте и: