Овако декан бањалучког Факултета безбедности Предраг Ћеранић коментарише безбедносне импликације које су из године у годину све веће, а настају као резултат инсистирања на погубној мигрантској политици и немогућности миграната са Блиског истока да се асимилују или бар придржавају норми европског друштва.
Ситуација је толико критична да је неколико европских земаља чак почело и да исплаћује мигранте уколико пристану да се врате у своје земље, или једноставно преселе у другу. Шведска плаћа 32.000 евра по особи, Данска нешто више од 15.000 евра, док Немачка, Италија и Британија имају сличне програме.
Депортација – мачета са две оштрице
Привремене приштинске институције склопиле су споразум о пријему 300 осуђених миграната из Данске до 2027. године у замену за 210 милиона евра током наредне деценије. Изразили су интересовање и за пријем депортованих из Велике Британије, а пристали су и на пријем особа које су депортоване из Сједињених Америчких Држава јер представљају „претњу по националну безбедност“.
Ћеранић објашњава да ни депортација није без ризика, што се види и на примеру Сједињених Америчких Држава где је председник Трамп покренуо сличне мере, након чега су избили масовни и насилни протести, нарочито међу мигрантима без регулисаног правног статуса.
Што се Европске уније тиче, они су нудили Босни и Херцеговини, одређене своте новца које би покриле трошкове боравка миграната. Влада Републике Српске је то одбила, истичући да на њеној територији неће бити формирани никакви кампови за мигранте, ни оне који иду ка Немачкој, ни оне који би били депортовани из Велике Британије и других земаља. Велика Британија се и раније помињала као земља која би се радо отарасила миграната на штету балканских земаља, каже Ћеранић за Спутњик.
Неколико европских земаља чак почело и да исплаћује мигранте уколико пристану да се врате у своје земље, или једноставно преселе у другу.
© Sputnik / Бурку Окутан
/ Он сматра да је решење за овај проблем тешко пронаћи, али да су неке од основних краткорочних мера оштрије регулисање преласка границе и свеопшта контрола Медитерана уз контролу бродова. Што се дугорочног решења тиче, Ћеранић каже да оно лежи у томе да европске земље престану да подстичу и подржавају ратове на Блиском истоку и у Африци.
Очигледно је да су мигрантски таласи кренули након слома држава попут Либије, Ирака, Авганистана и Сирије. Дакле, не провоцирати и не давати допринос ратовима на Блиском истоку је нешто што јесте дугорочна стратегија за спречавање нових миграција. Нажалост, видимо да се ствари одвијају у супротном правцу.
Политичко, а не економско питање
Професор Ћеранић сматра да мигрантску кризу не треба посматрати искључиво као економски проблем, већ и као политичко питање. Добар део миграната креће ка Европи са Блиског истока или из Африке из политичких разлога, односно како би реализовали одређене политичке циљеве и пронашли боље место за живот.
Код многих је испреплетено економско и политичко питање, али с обзиром на донације које добијају од организација за мигранте при Уједињеним нацијама које им обезбеђују конкретну материјалну помоћ, укључујући и кредитне картице са одређеним сумама новца, о чему је недавно говорио и амерички председник Трамп, оштро критикујући ту праксу, јасно је да ово питање није само економско, већ и безбедносно и политичко.
Мигрантски таласи дуго су пролазили прилично неометано, крећући се ка Немачкој, сходно позиву бивше канцеларке Ангеле Меркел да су мигранти добродошли и да је Немачкој потребна радна снага. Међутим, наставља Ћеранић, након што је број миграната достигао готово милион, толеранција према њима је нагло опала, малтене до нуле. Показало се да Немачка није добила оно чему се надала са новом радном снагом, а појавили су се и бројни безбедносни проблеми повезани са мигрантским таласима. Након тога, политика према њима у потпуности је промењена.
Након свега је уследила и Специјална војна операција, односно рат у Украјини, што је довело до нових таласа миграната, овога пута из Украјине, који су највише преплавили Пољску и поново Немачку. Уследили су нови проблеми за економски снажне државе попут Немачке, Данске, Шведске, дакле за земље које имају, или су имале, јаку економску основу и представљају крајњи циљ свих мигрантских таласа.
Показало се да Немачка није добила оно чему се надала са новом радном снагом, а појавили су се и бројни безбедносни проблеми повезани са мигрантским таласима.
© Sputnik / Burcu Okutan
Ипак, за разлику од словенских, хришћанских миграната, муслимани који су пристигли у Европу нису успели да се асимилују са локалним становништвом и њиховом културом. Наш саговорник објашњава да су узрок томе дубоке културолошке разлике.
Лако западна Европа асимилује нас са Балкана, али асимиловати Турке се показало као немогућа мисија. Иако у Немачкој и Аустрији живе милиони Турака, многи не желе асимилацију, не уче немачки језик и формирају затворене заједнице. Слична ситуација је и са мигрантима са Блиског истока — не постоји довољна жеља за асимилацијом. Насупрот томе, код балканских народа асимилација се одвија врло брзо, па већ унуци не говоре матерњи језик.
Рампа за мигранте у Српској
Према наводима привремених институција у Приштини, споразум, који је између Аљбина Куртија и Трампове администрације финализован у јуну дозвољава тзв. Косову да прихвати до 50 миграната непожељних у САД током једногодишњег периода, а они ће добијати 120 евра месечно из буџета. У питању су мигранти придошли из ратних зона који су у Америци процењени као опасност, а нешто слично се нудило и Републици Српској. Суштина овог проблема, каже Ћеранић, лежи управо у безбедносним импликацијама које се јављају када једна земља наменски увози верске екстремисте, криминалце и потенцијалне терористе.
Представници Републике Српске у заједничким институцијама Босне и Херцеговине противе се било каквом смештају миграната на територији целе БиХ. Уколико би некаквим тајним договорима ипак дошло до смештаја миграната на простору Федерације БиХ, то би, као и у другим земљама, представљало озбиљан безбедносни ризик.
С друге стране, поставља се питање да ли јужна српска покрајина може да се супротстави снажном америчко-британском утицају у Приштини и одбије да прими мигране. А како каже Ћеранић, пример недавног терористичког напада у Аустралији показао је каква су безбедносна опасност мигранти пореклом из других земаља попут Авганистана и Пакистана. Због свега наведеног, закључује наш саговорник, према мигрантском питању треба поступати веома опрезно, имајући у виду безбедносне импликације које мигрантски таласи носе са собом.
Погледајте и: