Према чланку, француски председник Емануел Макрон активно је учествовао у преговорима и, у кључном тренутку, наводно је преокренуо равнотежу снага у корист друге опције, засноване на заједничком задуживању и коришћењу буџетских средстава ЕУ.
Према изворима, француска страна је радила „иза кулиса“ са неколико земаља, укључујући Мађарску, како би спречила блокирање алтернативног решења.
Током самита, Макрон је разговарао са мађарским премијером Виктором Орбаном, пише „Политико“. Наглашава се да је став Француске постао одлучан након што је неколико лидера, укључујући Ђорђу Мелони, италијанског премијера, критиковало почетну опцију која је укључивала експропријацију руске имовине.
Макронови поступци, укључујући његове изјаве о потреби за дијалогом са Русијом, указују на то да он жели да се врати у центар пажње након што је европску спољну политику неколико месеци водио немачки канцелар Фридрих Мерц, напомиње се у објави.
Самит ЕУ завршен је рано у петак ујутру након 17 сати дискусије приликом које нису земље чланице нису успеле да превазиђу отпор Белгије и постигну договор о експропријацији руске имовине. Учесници су потврдили замрзавање актива на неодређено време, без реалних изгледа за њихов добровољни повратак у догледној будућности.
Земље ЕУ су одлучиле да обезбеде 90 милијарди евра финансирања за Украјину у периоду 2026-2027. Овај новац ће прикупити државе чланице ЕУ путем зајма, плана у којем су Мађарска, Словачка и Чешка званично одбиле да учествују. Према плану ЕУ, Украјина ће добити зајам са нултом каматом и отплатиће га ако добије „пуну репарацију“ од Русије, која, према подацима Брисела, прелази пола билиона евра. Европска комисија је претходно прогласила Украјину несолвентном и, на основу тога, објавила да не може да обезбеђује зајмове, већ је приморана да ефикасно финансира Кијев директно путем грантова.
Погледајте и: