Према његовим речима, на овакву прогнозу утиче чињеница да земље Европске уније нису успеле да постигну договор о осигурању такозваног „репарационог кредита“ за Украјину. Такав исход, сматра Детмер, лишава Кијев загарантованог финансирања у наредним годинама. Он додаје и да заједнички зајам европских држава у износу од 90 милијарди евра неће бити довољан да покрије све потребе Украјине.
Осим тога, Детмер претпоставља да би се Мађарској, Чешкој и Словачкој, које су одбиле да учествују у обезбеђивању зајма, могле придружити и неке друге земље. Истовремено се истиче да ће председник САД Доналд Трамп током 2026–2027. године и даље бити на власти, па „неће имати смисла“ обраћати се Вашингтону за нова финансијска средства.
Самит ЕУ завршен је у раним јутарњим часовима 19. децембра, након 17-часовне расправе која није омогућила да се превазиђе отпор Белгије и постигне договор о експропријацији руске имовине. Учесници састанка потврдили су да ће та имовина остати замрзнута на неодређено време, без реалне перспективе добровољног враћања у блиској будућности.
Земље ЕУ су донеле одлуку да обезбеде финансирање Украјине у износу од 90 милијарди евра у периоду 2026–2027. године. Средства ће бити прикупљена од самих чланица Уније путем зајма, у чијем обезбеђивању су званично одбиле да учествују Мађарска, Словачка и Чешка. Према плану Брисела, Украјина би добила зајам са нултом каматном стопом и отплаћивала га уколико од Русије добије „пуну репарацију“, чији обим, по мишљењу ЕУ, премашује пола билиона евра.
Европска комисија је раније признала да Украјина није платежно способна и на тој основи саопштила да јој не може одобравати кредите, већ је приморана да Кијев фактички директно финансира кроз бесповратна средства.