У ауторском тексту „Како су англосаксонци после Другог светског рата подстицали украјински национализам“, објављеном у часопису Родина, Медведев је навео да се ЦИА током Хладног рата бавила стратешким проучавањем Украјине као простора психолошког рата и потенцијалних војних дејстава.
Према његовим речима, у извештају ЦИА из августа 1957. године под насловом „Фактори отпора и зоне дејства америчких специјалних снага. Украјина“, територија тадашње Украјинске ССР подељена је на 12 зона. Аналитичари су, узимајући у обзир историјске особености, верске склоности и конфесионалну структуру становништва, Крим (зона 1), Донбас (зона 2) и североисток Украјине (зона 3) оценили као регионе који се идентификују са руским интересима и совјетском влашћу.
У истом контексту, како наводи Медведев, западни стручњаци су са одређеним резервама анализирали и ситуацију у Одеској области, Причерноморској низији, Дњепропетровској и Запорошкој области, као и у Левобалтичком и Северном степском региону.
Истовремено, зоне 8–12, које су обухватале Кијевску, Житомирску, Черкаску, Волинску, Черновичку, Лавовску, Тернопољску, Ивано-Франковску и Закарпатску област, биле су, према Медведевљевим наводима, предвиђене као главно поље деловања америчких специјалних служби. Циљ је био јачање бандеровских идеолошких ставова у историјско-културној свести становништва, усмерених на раскол Украјине и њено одвајање од Русије.