Немачка се крајем 2025. налази усред процеса који се без претеривања може назвати повратком војне моћи у центар државне политике. После деценија свесно негованог пацифизма, Берлин убрзано повећава војне издатке, модернизује Бундесвер и отвара врата поновном увођењу обавезног војног рока. Под изговором „промењеног безбедносног окружења“, украјинска криза послужила је као политички катализатор за оно што је дуго било незамисливо: амбицију да Немачка постане кључна војна сила Европе.
При томе, званични Берлин не намерава да стане – Немачка је зацртала дубоку и дугорочну ремилитаризацију, која превазилази краткорочне безбедносне потребе. Планирано је повећање за одбрамбену потрошњу на око 2,4% БДП-а у 2025. и 3,5% БДП-а до 2029. У том петогодишњем периоду укупна војна издвајања могу достићи око 649 милијарди евра. Паралелно, Берлин разматра дугорочни програм модернизације Бундесвера вредан око 350 милијарди евра до 2041, са амбицијом да се позиционира као будући војни стуб Европе.
Идеологизација војске у леволибералном духу
Приче о државама којима је војска непотребна јер не прети опасност од конфликата показала се пропалом и државе које су тврдиле да им је та врста пацифизма постала државна идеологија сада морају да се наоружавају, каже др Душан Достанић из Института за политичке студије. Са тог становишта, додаје он, немачка политика ремилитаризације делује легитимно.
Међутим, наш саговорник поставља питање за шта ће новац који немачка планира да издвоји за обнову војске ићи: да ли ће бити уложен за војну опрему или на разне пројекте идеолошког уподобљавања војске и наметања леволибералног идеолошког оквира? Друго питање које се намеће јесте прети ли Немачкој реална опасност? Немачки политичари већ годинама говоре о наводној опасности са Истока, односно да ће Русија извршити агресију на чланице НАТО-а.
„Чини ми се да је опасност око руске претње напумпана и да има везе са доминантом идеологијом која стоји иза тога, односно са променом функције војске која, уместо да штити националне интересе када су угрожени, а чини ми се да у овом тренутку они нису угрожени, она се претвара у институцију која треба да брани одређену идеологију, у овом случају леволибералну и да постаје инструмент за ширење те универзалистичке идеологије свуда по свету“, објашњава Достанић.
Немачка војска је, према Достанићевом мишљењу, на путу идеологизације и померања са традиционалне функције. Она постаје нека врста ЈНА, која има политичке комесаре, који служе да се војска идеолошки уподобљава.
Скепса и са левице и са деснице
На војне реформе у Немачкој подједнако сумњичаво се гледа и са екстремнолевичарске и са десничарске стране. Док левичари и пацифисти организују протесте, из Алтернативе за Немачку скептични су према ремилитаризацији управо зато што сматрају да ће војска изгубити своју традиционалну улогу, истиче Достанић.
Све недоумице око ремилитаризације само продубљују поделе унутар ионако подељеног немачког друштва.
Управо зато што ће бити идеологизована, нова немачка војска би могла да представља и глобалну опасност, сматра Достанић.
„То је само по себи нешто што је опасно, јер онда та војска не служи више томе да одржава мир и безбедност, штити границе и суверенитет једне државе, него служи за то да штити одређену идеологију и по могућности да је шири даље по свету. И сваки пут када се то негде догоди, то је оно што се назива опасност. Или да парафразирам наслов једне књиге, то је оно што се некада називало бољшевизам као опасност. Дакле, ово сада више није бољшевизам, ово је нека друга идеологија, али степен опасности по свет је остао исти“, каже Достанић.
Према његовом мишљењу, погрешно је правити историјске паралеле и упоређивати данашњу ремилитаризацију Немачке са оном коју су вршили нацисти. Тако сматра да је погрешан и став некадашњег грчког министра финансија Јаниса Варуфакиса који тражи да Немачка престане да клизи у, како је написао, „мрачну прошлост“.
Сада се у Немачкој отишло у другу крајност и пориче се сваки облик колективног идентитета, чак и сопственог националног идентитета. Ради се о новом феномену – култури самомржње. У контексту културе самомржње леволиберална идеологија јавља се као замена за држање атомизованог и распалог друштва на окупу, закључује Достанић.
Током 2025. године Немачка је убрзала ремилитаризацију до нивоа незабележеног од краја Хладног рата. Бундестаг је у децембру одобрио војни пакет вредан око 52 милијарде евра, уз додатних више од 50 милијарди евра нових уговора за набавку наоружања, опреме и инфраструктуре. Планира се да број припадника Бундесвера, који тренутно износи око 183.000, порасте на 260.000 војника, уз најмање 200.000 резервиста до 2035. године.
Усвојен је и законски оквир који омогућава поновно увођење обавезног војног рока од 2026, после 14 година паузе. Иако званични Берлин тврди да је реч о одбрамбеним мерама, чињеница да војни буџет прелази НАТО праг од два одсто БДП-а и да је мање од 50 одсто постојећих снага потпуно оперативно показује да Немачка у 2025. гради нову војну улогу у Европи, са амбицијама које далеко превазилазе пуку модернизацију.
Погледајте и: