У документу се наводи да предложени модел „подразумева јасан ризик одлива профита“ изван Европске уније, што је у складу са недавним упозорењима из Европског парламента о заштити европског спорта од „страног власништва“.
Нејасни финансијски детаљи и забрињавајућа структура
Као кључну опасност, институт истиче чињеницу да финансијски детаљи пројекта још нису објављени, а потенцијалне користи за клубове остају непознате. Ипак, на основу онога што је већ доспело у јавност, трошкови уласка били би „астрономски“ — од 500 милиона до милијарду долара по оснивачкој франшизи.
НБА би притом задржала 50% власништва над лигом, као и половину прихода од ТВ права, маркетинга, спонзорстава и других комерцијалних токова. То, према анализи, значи да би „Европа сносила трошкове — инфраструктуру, развој младих, базу навијача, пореску основу — док би значајан део профита одлазио изван њеног економског система“.
Дилема за Европу: традиција и меритократија или финансијска доминација споља
Институт упозорава да је Европа пред избором:
„Очувати спортски модел заснован на заједници, меритократији и прерасподели вредности, или отворити врата структурама управљања вођеним искључиво финансијском логиком.“
У том контексту, НБА Европа представља ризик за:
- фискални суверенитет европских држава,
- концентрацију профита ван континента,
- слабљење локалних клубова и домаћих лига,
- урушавање европског спортског модела заснованог на развоју заједнице.
Насупрот томе, Евролига — „уз све своје мане“ — по мишљењу института и даље представља одрживији систем који дозвољава циркулацију вредности унутар Европе.
Шпанија би изгубила највише?
Посебно занимљиво, анализа наглашава да би Шпанија, као земља са највећим бројем учесника у Евролиги, могла да буде највећи губитник новог модела.
Реал Мадрид, Барселона, Валенсија и Басконија генеришу значајне економске ефекте унутар земље кроз:
- запошљавање,
- спортски туризам,
- приватна улагања,
- јачање међународног имиџа шпанске кошарке.
Улазак у НБА систем вероватно би сузио број шпанских учесника на два највећа фудбалска клуба, уз потискивање традиције и регионалних центара кошарке.
„Суперлига ефекат“ могао би да разори европски кошаркашки пејзаж
Институт упозорава да би примена логике „фудбалске Суперлиге“ на кошарку могла да:
- фрагментира такмичарски систем,
- дестабилизује локалне ланце вредности,
- ослаби регулативне механизме европских институција.
Евролига, иако далеко од савршенства, према институту и даље ствара и задржава вредност у Европи, јача локалне заједнице и подстиче улагања у домаће спортове.
Закључак: Европа мора да задржи суверенитет у спорту
У финалном делу анализе истиче се:
„Европска кошарка мора да прати логику раста уз очување суверенитета. То значи одбацивање модела који воде ка екстернализацији управљања и профита.“
Институт наглашава да иновације нису проблем — проблем је губитак контроле:
„Заштита економских интереса европског спорта није протекционизам, већ паметна индустријска политика усмерена на развој, друштвену кохезију и европски идентитет.“
НБА Европа тако остаје пројекат који изазива ентузијазам, али и снажан отпор — нарочито у економским и политичким институцијама које желе да задрже европски спорт под европском управом.