Тим Калифорнијске академије наука заронио је у такозвану „зону сумрака“, један од најмање истражених екосистема на планети, и вратио се са невероватним открићима, пише Си-Ен-Ен.
Опасна мисија у „Зони сумрака“
У овај део океана, познат као горња зона сумрака, толико је тешко, скупо и опасно доћи до њега да је доступан само подморницама, возилима на даљинско управљање или, у овом случају, специјално обученим рониоцима. Стандардна опрема за роњење није довољна; рониоци морају да користе специјализовану опрему и да удишу мешавину хелијума и ваздуха да би преживели на дубинама до којих рекреативни рониоци, који се спуштају до највише око 40 метара, не могу да дођу.
Током осам зарона у новембру, Луиз Роча, један од ронилаца и кустос ихтиологије у Калифорнијској академији наука, и његов тим успешно су сакупили 13 уређаја за праћење постављених на дубоким гребенима Гуама пре више од осам година. Уређаји, направљени од пе-ве-це панела, функционишу као вештачки гребени где се морски организми насељавају и расту. Роча их је описао као „мале подводне хотеле које временом колонизују организми коралних гребена“.
Након што су монитори, који изгледају као уметничка дела прекривена живим бојама, транспортовани у Морску лабораторију Универзитета Гуам, научници су почели да их анализирају. До сада су пронашли 2.000 примерака, од којих је 100 први пут виђено у региону, а 20 су потенцијално потпуно нове врсте.
Међу открићима су могућа нова врста кардиналске рибе, рак са наранџастим канџама какав никада раније није виђен на Гуаму и нова врста морског пужа прошарана жутом и ружичастом бојом. Роча је издвојио рака пустињака који користи шкољке сличне дагњама као свој дом, уместо уобичајених шкољки пужева.
„Сваки рак пустињак кога сам раније видео користио је шкољке пужева као свој дом, али ова врста има неке заиста занимљиве адаптације које јој омогућавају да уместо тога користи шкољке“, рекао је он.
Смеће и загревање угрожавају чак и најдубље гребене
Али узбуђење због открића пратили су страхови за будућност ових екосистема.
„Више од половине врста које овде живе су непознате, али ови гребени већ пате од риболова, загађења и промене климе“, упозорио је Роча.
Иако подаци о температури са уређаја још увек пристижу, први резултати показују да се и ове дубоке воде загревају, пратећи глобалне трендове. „Ово је у супротности са претпоставкама да би ова дубина могла бити сигурно уточиште, заштићено од загревања“, приметио је Роча.
Експедиција на Гуам је само почетак двогодишњег пројекта током којег ће научници сакупити укупно 76 монитора са дубоких гребена широм Пацифика, укључујући Палау, Француску Полинезију и Маршалска Острва. Надају се да ће им ово пружити детаљнију слику живота у зони сумрака и помоћи им да пронађу начине да заштите овај мистериозни део наше планете.
Погледајте и: