На свечаности у Министарству културе, Селаковић је рекао Танјугу да је реч о капиталном пројекту од националног значаја који ће бити спровођен у наредне три године.
Селаковић је рекао да се уговором преноси "89.350.000 динара за радове који ће бити намењени за неколико позиција у оквиру манастирског комплекса".
Према његовим речима, ради се о потпуном уређењу, односно реконстукцији и радовима на кулама седам и осам, на бедему који их повезује, као и средствима за израду пројектно-техничке документације за обнову манастирске трпезарије.
Селаковић је додао да је то највећа грађевина после саборног храма Свете тројице и највећа трпезарија Српске православне цркве, подигнута у Средњем веку.
"Ту је још неколико позиција које ће бити финансиране из ових средстава. Циљ нам је да Манасију, која је на тентативној листи Унеска, припремимо за номинацију за упис у Унесков регистар светске непокретне културне баштине", истакао је министар.
Селаковић је оценио да то Манасија заслужује, јер је по архитектури и фрескосликарству "лабудова песма српске средњевековне уметности, неимарства и културе".
"Ово је после осамдесетих година, када је држава уложила озбиљна средства у реконструкцију Студенице, у сусрет прослави осам векова манастира, ово највећи заједнички пројекат државе и СПЦ", рекао је министар културе.
Селаковић је подсетио да ће 2027. године бити обележавано шест векова од упокојења деспота Стефана.
Према његовим речима, овим уговором се улази у обележавање тог веома значајног јубилеја, али се и "припрема презентација нашег богатог културног наслеђа у оквиру светске специјализоване изложбе Експо 2027".
Игуман Павле је рекао да се веома радује што су Селаковић, његови сарадници и руководство државе "показали велики слух када је у питању задужбина деспота Стефана, манастир Манасија".
"Ово капитално дело које треба да се одигра до 2027. када треба да се заврши потпуна реконструкција и обнова манастира јесте улагање које се није догодило од његовог оснивања од деспота Стефана до данашњег дана", истакао је игуман Павле.
Према његовим речима, Манасија спада у светску културну баштину и на тентативној листи је Унеска, па је "врло битно да покажемо свету ко смо, шта смо и коме заправо припадамо".
"Манастир Манасија није само црквена архитектура, већ и врло значајно културно наслеђе, које се истицало по чувеној Ресавској преводилачко-преписивачкој школи, која је основана ту", рекао је игуман Павле.
Истакавши да се радује што ће 2027. године Манасија поново засијати у пуном сјају, игуман Павле је подсетио на изреку - "Нама сија, нама сија - Манасија".
"Нека нам поново засија пуним сјајем у молитвама Светог деспота и у његову славу да завршимо свето дело", поручио је игуман Павле.
Погледајте и: