"Један од разлога зашто је рубља јачала је тај што је руска економија стајала много боље него што се очекивало и процењивало. Једини озбињно негативан показатељ била је нешто виша стопа инфлације која се сад захваљујући напорима централне банке прилично стабилизовала. И висока каматна стопа која је постојала дуго је фактор који утиче на јачање националне валуте ако су сви други фактори под контролом. Веома значајне суфиците су остварили захваљујући нафти и гасу", појашњава економиста.
Арсенал економског оружја
"Вероватно су многи очекивали да ако Русија крене у тај обрачун, и плаћање земљама са којима тргује нациолном валутом, да ће тај обрачун додатно да ослаби рубљу. Међутим то се није десило, већ су се покренули супротни фактори који показују ону чувену "Оно што ме не уништи, то ме је ојача". Русија је постигла значајне резултате и у дедоларизацији а да то истовремено није битније дестабилизовало националну валуту и до финансијске нестабилности унутар земље", каже Димитријевић.
Дугорочно покриће
"Људи су у почетку највише поверења имали у долар по инерцији јер психолошки фактори, када је реч о новцу, играју веома важну улогу. Очигледно да је Русија успоставила једну економску и финансијску стабилност на дужи период упркос санкцијама. Нема никакве дилеме да су се они припремали за то. Годинама је повећавала златне резерве, а то се ради или када се припремате за нешто или када немате поверења", истиче саговорник Спутњика.
Оно што је такође веома важно, имају веома мали спољни дуг који је свега 18 одсто БДП, а то је врло често један од најзначајнијих фактора финансијске стабилности и стабилности валуте. Србија рецимо има око 45, 46 одсто, а већина земаља ЕУ од 70 одсто нагоре. Земље попут Италије, Шпаније, Грчке имају 140 одсто учешћа јавног дуга у БДП, наводи Димитријевић.