Србија ће имати одговор: Низак ударац НАТО плаћеника усред Ниша – на мети су Руси
Иницијатива прозападне српске опозиције за гашење руско-српског хуманитарног центра у Нишу низак је ударац у најважније историјско савезништво Србије. У том смислу оно што Покрет слободних грађана, Зелено-леви фронт, бошњачке и албанске партије желе, не само да је неодрживо по измишљеном садржају, него и по сваком моралном и правном критеријуму.
SputnikОвако дипломата Владимир Кршљанин оцењује иницијативу такозване српске прозападне опозиције појачане појединим бошњачким и албанским странкама, које су Народној скупштини поднеле захтев за укидање руско-српског хуманитарног центра у Нишу.
Зелено-леви фронт, Покрет слободних грађана, СДА Санџака и Партија за демократско деловање у скупштинску процедуру упутили су Предлог Закона о стављању ван снаге Закона о потврђивању споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о оснивању хуманитарног центра који је потписан још 2009. Руско-српски хуманитарни центар почео је рад 2012. године.
„Забринутост“ прозападне опозиције
Прозападни опозиционари своју иницијативу образлажу тиме да, како кажу, „не постоје недвосмислени докази да је његово функционисање било у интересу грађана Србије, нити је познато да је исти учествовао у интервенцијама у бројним случајевима елементарних непогода“.
Такође, истичу да „забринутост појачавају сазнања истраживачких новинара која указују на то да су појединци повезани са руским обавештајним службама и парамилитарним организацијама на територији Србије спроводили обучавање људи за изазивање нереда током избора у Молдавији и Румунији“, због чега би „стављање ван снаге овог закона отклонило све сумње и омогуц́ило успостављање пуног суверенитета државе Србије“.
Укидање центра траже – маргиналци
Кршљанин иницијаторе назива маргиналним политичким групама плаћеним од стране НАТО-а.
„Што се тиче њихових назови аргумената, то је једна апсолутна пустиња. Сви знамо да је дотични центар основан и коришћен искључиво у хуманитарне сврхе, у бројним случајима, пре свега, пожара који су се догађали у Србији, а и у неколико случајева у суседним земљама, када су стизале такве молбе“, истиче он.
Наш саговорник подсећа колико је руско-српски хуманитарни центар био активан током поплава у Србији, маја 2014. Тада је у Србију из Русије стигло око осамдесет спасилаца и два хеликоптера, који су у само 48 сати најинтензивнијих операција успели да евакуишу између 2000 и 3000 људи, од чега око 600 деце.
У то време, руско-српски хуманитарни центар пружао је логистичку подршку руским и српским спасилачким тимовима, а испоручено је између 100 и 140 тона хуманитарне помоћи.
И то је пример само једне мисије. Хвала Богу да није било потребе за већим ангажовањем спасилаца. Али, спасиоци из центра учествовали су и у више спасилачких мисија у потрази и спасавању особа завејаних у снегу на југу Србије, а учествовао је у спасилачким акцијама и у региону, у Албанији и БиХ, на пример.
Умове иницијатора укидања центра као да је прекрила копрена заборава – у најмању руку као да се, када су писали образложење иницијативе, нису обавестили о активностима центра у кризним ситуацијама.
По чему се Русија разликује од НАТО-а
Према Кршљаниновим речима, руска политика умногоме се разликује од политике НАТО-а, пре свега по томе што Русија ни према коме не спроводи субверзивне и агресивне активности, а поготово то не чини према својим пријатељима.
„Према томе, њихове оптужбе су гомила подвала и лажи, сасвим у стилу оних који плаћају. Замолио бих и владајуће странке, и патриотску опозицију да размотре могућност да иницирају закон којим би била забрањена свака НАТО пропаганда у Србији. Јер, не може се пропагирање злочинаца, дакле оних који су чинили злочине над Србијом и српским народом, који су убијали нашу децу, третирати као демократска опција у једној нормалној земљи, која користи здрав разум у одређивању своје политике“, наводи он.
Толеранција према НАТО пропаганди је, према Кршљаниновом мишљењу највећа слабост српске политике јер омогућава да се злочини против српског народа настављају само другачијим средствима.
„Погледајмо само подршку сепаратизму на Косову и Метохији, стварању војске Косова, дестабилизацији Републике Српске и саме Србије. Ми дозвољавамо као демократско право да се ти злочини и акти, практично ратни потези против наше земље, некажњено одвијају и да се то проглашава за нечије демократско право. То не постоји. Ви не можете ни у једној земљи на свету, која је са неким у рату да некажњено пропагирате непријатељску страну. Многи ће ми замерити да ми нисмо у рату са НАТО-ом, о томе бисмо могли да полемишемо. Ми, са своје стране, не предузимамо ништа против НАТО-а, али НАТО државе итекако предузимају ствари против нас“, закључује Кршљанин.