У обраћању бројним званицама, Мацут је изјавио да отварањем археолошког музеја Виминацијум отварамо не само нови изложбени простор, већ и ново поглавље у начину на који чувамо, разумемо и представљамо сопствено наслеђе, које нас повезује са Европом, са светом и са временима која су дубоку уграђена у темеље савремене цивилизације.
Он је поручио да је Виминацијум место које сведочи о дубини, трајању и значају наше културе и историје и подсетио да је то и један од највећих и најзначајнијих археолошких локалитета у Србији али и Европи.
"Антички Виминацијум био је више од града - административни трговачки и културни центар, место сусрета људи, идеја и путева. Данас, вековима касније он постаје место сусрета науке, културе, образовања јавности", рекао је он.
Нагласио је да посебну вредност овом пројекту даје чињеница да је музеј настао као део живог археолошког локалитета у непосредној вези са истраживањима која трају деценијама и чине оригиналну српску археолошку школу.
Свечано отворен Музеј Виминацијум.
© DEJAN ŽIVANČEVIĆ
"Овде се знање не само чува већ и стално ствара захваљујући мултидисциплинарном раду археолога, научника истраживача који Виминацијум сврставају међу најсавременије научно истраживачке центре. Држава Србија препознаје важност овог пројекта, као и да улагање у културно наслеђе није трошак већ улагање у идентитет, образовање, међународну сарадњу углед и одрживи развој", рекао је Мацут.
Због тога, додао је Влада Србије, Министарство културе и стручне институције настављају да системски подржавају заштиту истраживање и савремену презентацију нашег културног блага, а Виминацијум представља пример како наслеђе може да се чува али и да живи.
"Као део Европске мреже археолошких паркова налазиште је то које тежи пуном упису на листу светске баштине Унеска и показује да Србија има знање, визију и одговорност да своју прошлост представи на начин достојан њјене величине. Данас отварањем овог музеја не чувамо само остатке прошлости већ јасно показујемо да Србија зна ко је била, разуме ко је данас и сигурно зна куда иде", рекао је премијер Србије.
Према његовим речима Виминацијум нас подсећа да велике цивилизације настају тамо где се знање поштује, култура чува а будућност гради на чврстим темељима .
"Зато овај музеј није само споменик историје већ порука генерацијама које долазе да је земља Србија земља трајања, вредности и одговорности", закључио је Мацут.
Министар културе Никола Селаковић изјавио је да Србија не посматра археологију као споредну дисциплину већ као један од стубова очувања културног наслеђа и научне истине о простору на коме живимо, као и да је Министарство културе препознало Виминацијум као један од кључних ослонаца националне културне политике и у периоду од 2014. до 2025. године подржало 33 пројекта које су везана за тај локалитет, укупног износа више од 65 милиона динара.
"У 2025. години настављена је подршка кроз више пројеката археолошког института, чија укупна вредност премашује 16,5 милиона динара, што је највише у последњих нешто више од 10 година", рекао је Селаковић и оценио да су та улагања важна инвестиција у идентитет, знање у у културу памћења.
Истакао је да Виминацијум више од археолошког локалитета и више од археолошког парка.
"То је место где време има своју дубину, место где се прошлост не посматра, него се у њу урања, баш као што сте данас уронили у овај музеј, улазећи у два нивоа испод земље. Виминацијум је један од ретких простора на којима прошло време није стало, већ је остало записано у земљи, у камену, у живим траговима људске мисли и дела", навео је Селаковић.
Указао је да археолошка истраживања која се воде дају слику једне цивилизације која је данас значајна на културној мапи Србије али и Европе и читавог света.
"Од првих археолошких истраживања крајем 19. века преко значајних ископавања у 20. веку до савремених интердисциплинарних истраживања, које без прекида трају више од две деценије, Виминацијум представља пример како се културно наслеђе не само чува, већ и развија", истакао је Селаковић.
Он је навео да је археологија темељна наука памћења без које би историја остала без гласа, а културни идентитет без упоришта.
"Зато Република Србија археологију не посматра као споредну дисциплину, већ као један од стубова очувања културног наслеђа и научне истине о простору на коме живимо. То је посебно важно за просторе и народе у којима римско, словенско, хришћанско, византијско, српско средњовековно наслеђе представљају традицију и битан печат живота који живимо и данас", навео је Селаковић.
Према његовим речима, Виминацијум годишње посети више од 100.000 људи и то, наглашава Селаковић, показује да Виминацијум није само научно већ и друштвено значајан.
"Убрзаним развојем путне инфраструктуре, нарочито изградњом Дунавске магистрале, брзе магистрале, Виминацијум ће постати још доступнији домаћим и страним посетиоцима. Али Виминацијум је само почетак када од Београда кренете низводно", рекао је Селаковић.
Истакао је да Србија има богато античко римско и римско-византијско наслеђе која отварају врата развоја, у будућности развоја културе, културног наслеђа, али и развоја културног туризма.
Свечано отворен Музеј Виминацијум.
© DEJAN ŽIVANČEVIĆ
"Посебну прилику за то представља 2027. година и одржавање Светске изложбе Експо у Београду, током које се очекује да нашу престоницу током тих 100 дана посети више од четири милиона посетилаца", навео је Селаковић.
Најавио је да ће Министарство културе у јануару да отвори још један музеј - музеј Ћирилице у Рачи крај Бајине Баште, а након тога и кућу Милеве Марић Ајнштајн у Руми, потом и кућу Колубарске битке у Мионици.
Директорка Археолошког института Снежана Голубовић је рекла да се данас остварује сан археолога истраживача Виминацијума као места које са правом припада светској културној сцени.
У новом Музеју Виминацијум, Мацута и Селаковића су дочекале девојке одевене у римске ношње, а након свечаности отварања, у пратњи Голубовић и градоначелника Пожаревца Саше Пацловића обишли су сталну поставку уз стручно вођење аутора. На свечаности су наступили харфисткиња Олга Марковић и глумац Небојша Кундачина.
Изложбени простор који се налази у оквиру грађевине Археолошког научно-истраживачког центра заузима 402 квадратна метра на три нивоа.
Стална музејска поставка је конципирана тематски и илуструје бројне аспекте живота римског Виминацијума, од оснивања војног логора и града до краја антике. Изложено је 1.750 предмета који илуструју оснивање римског легијског логора и цивилног насеља, као и различите аспекте свакодневног живота.
Представљени су породични односи, образовање, забава, религија и култови, погребни обреди, трговина, занатство, градитељство и пољопривреда. Поставка је употпуњена макетом легијског логора и града, реконструкцијама римских грађевина, штампаним и дигиталним интерактивним панелима у складу са савременим музеолошким стандардима.
Антички Виминацијум био је престоница римске провинције Горње Мезије, седиште намесника провинције и логор легије VII Клаудија Пија Фиделис. Разорен је у хунској најезди половином петог века, да би деломично био обновљен у време цара Јустинијана, а потом је поново пропао након доласка Авара.
Музеј у саставу Археолошког института на простору археолошког локалитета Виминацијум основан је Решењем Министарства културе из 2019. године. Простор је у потпуности опремљен током пет пројектних година, од 2021. до 2025, средствима Министарства културе и Археолошког института.