Тим, међу којима су били и истраживачи Универзитета у Вулонгонгу, комбиновао је хемијске записе из пећинских сталагмита са изотопским подацима из фосилних зуба врсте патуљастих слонова (Стегодон флоренсис инсуларис) које су хобити ловили.
Резултати откривају екстензиван тренд исушивања који је почео пре око 76.000 година, а кулминирао је тешком сушом пре између 61.000 и 55.000 година, отприлике у време када су хобити нестали.
„Површинска слатка вода, патуљасти слонови и Хомо флоресиенсис су се истовремено проредили, показујући кумулативне ефекте еколошког стреса. Конкуренција за све мање воде и хране вероватно је приморала хобите да напусте Лианг Буу“, рекао је др Герт ван дер Берг, сарадник Универзитета у Вулонгонгу.
Иако фосили Хомо флоресиенсиса датирају пре најранијих доказа о анатомски модерним људима на Флоресу, Хомо сапиенс је пролазио кроз индонежански архипелаг у време када су хобити нестали, преноси Пхyс.орг
„Могуће је да су се хобити, док су се кретали у потрази за водом и пленом, сусрели са модерним људима. У том смислу, климатске промене су можда припремиле терен за њихов коначни нестанак“, рекао је др Гејган.
Студија је објављена у журналу „Комуникејшн Ирт и Енвиромент“.
Погледајте и: