„Не видим да се понижавамо ни на који начин, иако смо мала земља на раскрсници Истока и Запада. Дали смо јасне рокове и ти рокови су на снази, а грађани Србије имају свега довољно и цене нису повећане, иако су то многи 'стручњаци' предвиђали. Верујем да ћемо питање НИС-а решити у наредним недељама“, рекла је Ђедовић Хандановић у интервјуу за НИН.
Она је навела да се преко енергетског сектора данас воде геополитичке битке широм света.
„Ако желимо да међународно право важи за нас, онда се морамо понашати тако и кад су у питању права и интереси других држава на нашој територији. То важи за све инвеститоре, без обзира из које земље долазе. Дозвола (ОФАК) да се преговори о продаји руског удела у НИС-у наставе до 24. марта је добар знак, али је за нас кључно да напредак у преговорима што пре доведе до добијања оперативне лиценце, која би омогућила рад рафинерије. Србија је овде колатерална штета и жели добре односе и са Истоком и са Западом“, рекла је Ђедовић за НИН.
Подсетила је и да је Русија била поуздан партнер Србији у енергетском сектору последњих 30 година и истакла да комуникација са руском страном у вези са НИС-ом постоји све време.
„Када су у питању преговори, у пословном свету у ком сам провела најдужи део своје каријере, детаљи преговора се не откривају док посао не буде скоро готов. То не значи да се не ради. Чули смо помињање неколико компанија у јавности, а Влада и председник Вучић су веома транспарентно комуницирали са јавношћу све време, а да притом не угрозе никога“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Према њеним речима, НИС нема велико учешће у укупним приходима „Гаспромњефта“, али је та компанија већински власник НИС-а, највеће нафтне компаније у Србији, која има 48 одсто учешћа у малопродаји, а око 80 одсто укупно и учествује са седам до девет одсто у приходима буџета.
„Они који говоре о национализацији не размишљају о свим последицама којих би дугорочно било за нашу државу, али ни о законском упоришту, кога нема. Геополитичке околности ће се мењати, завршиће се и рат у Украјини, а отимање имовине инвеститора ће историја памтити и оно би била лоша порука за Србију и за све који желе да улажу у њу“, навела је Ђедовић Хандановић.
Истакла је да би грађани и привреда осетили последице санкција да држава није имала разрађене сценарије и јасне кораке по којима је поступала као би на пумпама било горива.
Она је додала да су у протекле две године обавезне резерве нафте и нафтних деривате у Србији повећане за око 60 одсто, на 44 дана просечног дневног увоза, а евродизела за 72 одсто, што је оценила као знак одговорне политике.
Поновила је да је ситуација са НИС-ом није ничији хир, нити су Србија, њено руководство или енергетски сектор било шта урадили погрешно.
„У току су преговори руских акционара са МОЛ-ом о изласку руског власништва из НИС-а, који се поводом тога и обратио ОФАК-у, а то је урадио и МОЛ. Разговоре су званично подржале и српска и мађарска влада. Спремни смо за различите сценарије, али нећемо дозволити да буде несташица горива“, истакла је Ђедовић Хандановић.
Она је нагласила и да нема разлога за бригу по питању снабдевања Србије гасом.
„Енергетска безбедност је увек била и биће политичко питање. Имамо гасни аранжман са Русима до 31. марта, по повољним ценама као и до сада. Отварање новог правца снабдевања 2023. године и повезивање на Јужни гасни коридор преко Бугарске, односно отварање алтерантивног правца за допремање гаса, једна је од мера које смо предузели да обезбедимо више сигурности у осетљивом геополитичком тренутку“, рекла је министарка.
Поред руског гаса, обезбеђене су и додатне количине из Азербејџана, из Мађарске, а како је додала, Србија има пуно складиште у Банатском Двору и додатне залихе у складиштима у Мађарској.
„Укупно гледано, могућности дневне производње премашују очекиване потребе, а све без промене цене за домаћинства“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Навела је и да ће се у наредне две године изградити још две интерконекције, са Северном Македонијом и Румунијом, чији ће капацитет бити најмање три милијарде кубика, те да су ти пројекти у припреми две године.
„Јужном интерконекцијом повезујемо се са гасоводима ТАП и ТАНАП и ЛНГ терминалима у Грчкој, а везом с Румунијом са гасоводом БРУА, при чему је Румунија и сама произвођач гаса и планира да своју производњу повећа“, указала је Дубравка Ђедовић Хандановић.
Рекла је да је за Србију у овом тренутку терминал Александропулос једина опција преузимања ЛНГ, али да је ЛНГ „минимум 30 одсто скупљи од цене природног гаса коју Србија тренутно плаћа“.
„Стратешки циљ за гасни сектор је да имамо што више опција, да не зависимо само од једног снабдевача, да имамо већу безбедност и бољу преговарачку позицију у смислу цена и капацитета, јер то значи и већу енергетску сигурност. Кад говоримо о диверзификацији у снабдевању сировом нафтом, у наредне две године треба да се повежемо са Мађарском. Овај нафтовод је за нас стратешки важан, јер се тиче сигурности у наредних 30-40 година“, истакла је министарка.
На питање имали везе енергетски споразум Србије и САД, потписан септембра 2024. у Вашингтону, са ћутањем ОФАК-а у вези са НИС-ом и има ли истине у причама да њиме Србија треба скупо да плати инвестиције фирмама из САД, Ђедовић Хандановић је навела да тај споразум дефинише само оквир сарадње две државе.
„У њему не постоји ниједна одредба која би Србију обавезивала да фаворизује било коју америчку компанију, ни да развија пројекте који нису економски исплативи за њу. Споразум нема ни директну ни индиректну везу са питањем ОФАК-ових лиценци или статусом НИС-а, јер се ради о одвојеним режимима одлучивања и различитим институционалним процесима“, казала је министарка.
Погледајте и: