О миру у Украјини се већ дуго прича, па и преговара, што ипак не мора да значи да је на видику. Западна блокада руских енергената утицала је на прпеусмеравање њихових путева па тако и на глобалну, а посебно на европску привреду. Наравно и на српску, поготово у светлу америчких санкција Нафтној индустрији Србије због руског удела у тој компанији, виталној по српски буџет и економију.
Као да то свету није било довољно, чија се економија, како то кажу стручњаци називају, још од 2008. године налази у перманентној кризи, 2025. су посебно зачиниле чувене Трампове тарифе- додатне царине које су САД увеле на производе увезене из највећег броја земаља.
Србија је приде имала муку са протестима и блокадама свега и свачега, од саобраћаја, до школства, незадовољних актуелном влашћу којој би да виде леђа. На све то суша је „досолила“ и прилично скратила род највећем броју култура, што смо сви платили, а највише произвођачи.
Шта после таквог биланса очекивати у 2026. години, како до планираног раста српске привреде од три одсто? Шта нас то и глобално и локално још може изненадити, је ли по закону вероватноће време да нас овог лета прескочи суша, како ће се на произвођаче одразити почетак примене еколошких царина које нам уводи ЕУ? Хоће ли се укидање ограничења маржи у фебруару одразити на инфлацију?
О томе у емисији Енергија Спутњика, новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са економистом Иваном Николићем из Института друштвених наука, уредником часописа Макроекономске анализе и трендови.
О емисији „Енергија Спутњика“
„Енергија Спутњика“ је емисија портала и радија Спутњик коју води Мирa Канкараш Тркљa.
Теме су махом везане за енергетику и економију, локалног и глобалног карактера, а гости су стручњаци у својим пољима. Емитује се сваког уторка у 21.00.