Осијечка полиција ускратила је боравак петорици српских држављана, члановима трубачког оркестра који су на Бадњи дан по грегоријанском календару затечени на једном од осијечких тргова да увесељавају грађане.
Протеривање трубача – континуитет извитопереног принципа
Протеривање трубача из хрватских градова је логичан наставак и стабилан континуитет једног хрватског принципа који је, на њихову жалост, у својој основи погрешан и извитоперен, додаје Вукосављевић.
„Дакле, Хрвати да нагласим, имају право да бирају и одређују какве ће тонове и коју врсту музике да слушају од уличних свирача у својим градовима, али јасно су се определили да су им драги и мили тонови неоусташких песама уз урлике 'За дом спремни'. И онда у светлу те атмосфере и те врсте музичких и историјских афинитета, логично је да музика која дотиче све друге народе на Балкану, просто формално није добродошла у Хрватску. С друге стране, српски певачи и певачице народне музике пуне хале где год да се појаве у Хрватској.“
Тако да то како хрватски народ осећа своје порекло и припадност показују препуне хале на концертима српских певача новокомпоноване народне музике, а како хрватска власт покушава да се избори са својим идентитетом – показују одлуке о забрани наступа, додаје Вукосављевић.
Бекство од Балкана у „Мител Еуропу“
Традиционални трубачки оркестри свугде на Балкану изазивају симпатије и просто буде једно весело расположење, једну раздраганост и дају посебан шмек и арому тим уличним предновогодишњим догађајима и атмосфери, истиче Вукосављевић.
„Хрватска државна политика и представници њихових елита безуспешно већ 150 година покушавају да се отргну од свог неспорног балканског идентитета и да ускоче у други идентитет ког они називају 'мителеуропски' или средњеевропски. На њихову жалост тамо их радо не примају, тако да они остају у једном незгодном и болном раскораку између онога што јесу и онога што би хтели да буду. Те ситуације, таква околност заправо производи незгодне ситуације, кризе идентитета, чудне, провокативне и необичне одлуке у дневној политици итд. Према томе, ово чему сада сведочимо, треба посматрати из једног, хајде због празничне атмосфере, забавнијег угла.“
Комедија звана хрватски културни идентитет
Према Вукосављевићу, штета је што улични музичари који су протерани из Хрватске неће добити неке своје накнаде и хонораре, али ће се они снаћи у свим осталим деловима Балканског полуострва.
„Њихова музика је добродошла тако да ће они да се побрину за свој ангажман и за своје накнаде. А Хрватској остаје да се забавља уз Томпсонове песме и пригодну музику за коју они процењују да је она довољно 'мителеуропска' а не балканска. Тако да комедија звана хрватски културни идентитет наставља да се одвија некад на забава начин, некад на мање забаван начин, али ево, гледајмо у овој предпразничној атмосфери ту ствар кроз неке ведрије углове и тонове.“
Трубачи, протерани из Осијека дужни су да у року од седам дана од доношења одлуке добровољно напусте Хрватску, а изречена им је и мера забране уласка у земљу у трајању од три месеца.
Као разлог за доношење ових мера наводе се да држављани Србије, старости од 20 до 57 година, нису могли да оправдају сврху и услове уласка у Хрватску.
Улични свирачи, посебно трубачи нису били добродошли на Бадњи дан и Божић у Хрватској, а први се у јавности тим поводом огласио градоначелник Сиња Миро Буљ (Мост), након што је отерао један ромски оркестар са градског трга, упркос томе што су грађани уживали у њиховој музици.
Погледајте и: