РЕГИОН

Јаков Милатовић: Питање српског језика као службеног легитимно - ја сам Црногорац који говори српски

Црногорски председник Јаков Милатовић каже да је питање увођења српског језика као службеног у Устав Црне Горе легитимно и додаје се и на овом и на претходним пописима изјаснио као Црногорац који говори српским језиком.
Sputnik
"Питање увођења српског језика као службеног у Устав Црне Горе јесте легитимно и има своје снажно упориште у резултатима последњег пописа, али и свих претходних пописа. Нажалост, мој је утисак да се ово питање периодично актуелизује како би одређени политички актери прикрили недостатак видљивих резултата", навео је Милатовић.
Постоје, каже, и друга отворена и нерешена питања у Црној Гори.
"Сматрам да прво треба да решавамо оно што је важно и хитно. Економија, плате, инфлација, државна предузећа у којима су само други људи са истим лошим праксама. Борба против организованог криминала и корупције, али и коначне судске пресуде. Независне и снажне институције, почевши од Уставног суда. Здравство у којем листе чекања морају бити краће од времена потребног за улазак у ЕУ", рекао је Милатовић у новогодишњем интервјуу подгоричким Вијестима.
На питање да ли сматра да српски језик, који, према последњем попису, говори највише становника Црне Горе, међу којима и он, треба да буде службени, Милатовић одговара потврдно.
"Не кријем да сам се и на овом и на претходним пописима изјаснио као Црногорац који говори српским језиком. Нисам један од оних који избегавају јавно да говоре о томе, нити један од оних који мења ове категорије у односу на време или позицију. Нисам сигуран да разумем разлику између службеног језика и језика у службеној употреби, али свакако сматрам да је легитиман став да у Уставу српски језик треба да има исти статус као и црногорски", навео је Милатовић.
Упитан и о актуелизованом питању обнове Његошеве капеле на Ловћену, Милатовић каже:
"Питање је сложено, па му треба приступити пажљиво и уз широки друштвени консензус. Његошево дело једнако припада свима", казао је он.
Погледајте и:
Коментар