Серија „Тврђава“ одушевила је Србију и уздрмала регион. Ретко се дешава да домаћа серија у исто време изазове толико емоција, суза, али и полемике. Катарзу и бес.
У правом телевизијском чуду, млади глумци стали су на црту бардовима, а посебно запажене роле имали су, слободни стрелац кога виђамо на малим екранима и филмском платну, Младен Совиљ и глумац Народног позоришта Јован Јовановић.
Са браћом смо разговарали у „Херцег Новом“.
Кажу да су одмах после читања сценарија знали да морају да изнесу „нешто велико и важно“. Осетили су одговорност.
„И сам кастинг ми је био изузетно стресно искуство. Чак сам имао потребу да директору кастинга пошаљем поруку, да се извиним, јер сам био толико лош. Био сам изненађен позивом да играм у „Тврђави“, каже Игор, Јован Јовановић.
Његов брацо Младен Совиљ стрес помиње у одговору на питање како су савладали кнински говор:
„Никада се нисам осећао довољно спремним, па сам се тактички „шлепао“ уз Огњена Мичевића, који је изузетно темељан. Он и Дарија су и боравили у Книну у оквиру припрема. Трудио сам се да то буде максимално уверљиво“, каже и додаје да је Горан Старчевић у сценарио уткао посебан квалитет управо језиком који одмах увлачи у свет приче.
Да би изградили однос браће, виђали су се и пре снимања, проводили време у необавезним разговорима, а током рада у Никшићу били су непрестано заједно. То им је много помогло. Тај однос им је остао „гратис“, после снимања, и то је, кажу, један од најлепших бенефита глумачког посла.
Марама плава - сузе, од смеха
Нема гледаоца који није бурно реаговао на песму „Марама плава“, жал за родним крајем, био Крајишник или не. Откривају како су се снимајући ову песму заправо сјајно забављали.
„У неким тренуцима је новчаник био плави, а марама стара. Учили смо је практично пред сцену. На крају изазвала снажне емоције код публике, али нама је била изузетно занимљива. Чекали смо ко ће да погреши“, каже Јовановић.
„Текст је ушао у народ и то је дивно.Већ смо дубоко одмакли у снимање, кад је дефинитивно одлучено да ће бити та песма, нисмо имали пуно времена да је припремимо. Интересантно је како је у нама то изазивало смех, радост. Екипа је добро кликнула, различите генерације глумаца, атмосфера на снимању била је породична и опуштена, а глумци када се опусте, умеју и добро да се зезају. Извели смо је са дубоким поштовањем. То је са разлогом један од најемотивнијих, најснажнијих момената у серији“.
Младен Совиљ са партнерком Иваном Велиновић
© Фото : Александар Летић/Продукција Режим
Постојаност Крајишника
Запажени су били и раније, али специфичне улоге и сама тематика„Тврђаве“, донели су и специфичне реакције, сад су помало и Книнџе:
„Сусретао сам се с тим претходних дана на улици. Терминологија ми није важна, али потреба људи из тих крајева да ми се обрате је веома, веома дирљива. Са сваким станем, попричам, сазнам нешто ново, добијем неко лепо и значајно осећање. Ево јуче ми се десило нешто такво и утицало је на мој комплетан дан“, каже Совиљ и додаје:
„Наше је да верујемо, да се надамо да је ово можда ипак изнад самих тих подела. Ко ће да верује, ако нећемо ми“.
„Те људе осећам блиским. Од Игоровог карактера, задржао бих у себи ту вертикалу која стоји, ту постојаност. Томе ћу да тежим“, каже Јовановић који је из Требиња, близак му је и језик и карактер Крајишника.
Совиљ открива да су његови корени из малог места Кијани код Грачаца, на 50 километара Книна.
„Када мислим о тим особинама, волим то да гледам кроз перспективу, шта у себи желим да откријем од свих тих и врлина и мана. Што сам старији, све сам повезанији са тим коренима, више осећам понос. Покушавам да у себи препознам постојаност, част и идеју поштеног и праведног односа према животу“.
Јован Јовановић
© Фото : Александар Летић/Продукција Режим
Најтежа сцена „Тврђаве“
Јовановић каже да му је најтежа сцена био пролазак кроз колону, када су бомбе пале на Петровачку цесту и побиле народ.
„То је отварање 11. епизоде, око те сцене сам највише бринуо, али ми се допада како је Саша то на крају упаковао“.
Совиљ додаје да је из глумачког угла, цела улога била изазовна, јер је тешко стално обитавати у осећању несигурности у коме је Срђа.
„Морам бити искрен, теже ми је падало време између кадрова него сам кадар. У кадру сам знао шта да радим, а између нисам умео увек да контролишем то стање“.
Темељи Саше Хајдуковића
Совиљ истиче вредности рада са Сашом Хајдуковићем за кога каже да је специфичан човек, али и аутор са јасном визијом у оквиру које оставља простор глумцима и другим сарадницима да донесу своје тумачење света који креира.
„Ова прва сарадња са њим ме је у кративном смислу освежила и дала ми ветар у леђа. Лепо је знати да још увек постоје смислени приступи у овом врло деликатном тренутку када наша индустрија углавном фунционише брзоплето. Да постоји неко тако темељан“, каже Совиљ.
Радом на серији ови уметници изградили су и део тврђаве унутар себе:
„Верујем да то не може нико да оштети, унутрашњи свет који себи ствараш. Наравно да околности утичу на њега, храниш га добим, понекад и лошим, али то је тврђава коју ти нико не може одузети“, каже Јовановић.