У веома младим годинама Алимпијевић је ступио на тренерску сцену, а велики корак ка афирмацији направио је преузимањем вруће клупе Црвене звезде 2017. године.
Није имао ни среће на том послу, отиснуо се у Русију, преузевши Автодор, а од 2020. креће његова сјајна одисеја у Турској која и даље траје, најпре кроз екипу Бурсе, а потом и у Бешикташу.
У септембру сада већ прошле године Алимпијевић је именован за селектора кошаркашке репрезентације Србије, пошто је претходно репортеру Спутњика практично и потврдио писање медија, рекавши да ће се "јавити када све буде готово".
Сачекали смо, пустили смо га да се на миру припреми за први репрезентативни задатак, али је обећање испунио и на једно питање репортера Спутњика говорио чак четири минута.
Није било лако Алимпијевићу, али је знао да ће бити тако. У прве две утакмице квалификација за Мундобаскет његова екипа је имала велике заостатке, али је и Швајцарску на свом терену и Босну и Херцеговину у Сарајеву победила после преокрета.
"Верујем да је ово порука како ћемо играти у свакој утакмици у будућности, да се никад нећемо предавати, до последњег звука сирене", навео је Алимпијевић.
А последњи звук је далеко. Квалификације за Мундобаскет ће трајати чак до јула 2026. године.
Србија ће најпре 27. фебруара угостити Турску, а 2. марта ће узвратити гостовањем и тиме ће тај ФИБА квалификациони прозор бити комплетиран.
Имаће Србија најтежи посао, баш у том периоду. Турска игра у веома јаком саставу и сигурно ће бити веома инспирисана против Србије, памтећи сусрете у пређашњим квалификацијама, али ће и српски тим имати мотив да се реваншира за пораз на прошлогодишњем Евробаскету.
Алимпијевићева екипа ће после тог прозора знати на чему је и у трећем прозору, у јулу месецу, најпре гостовати Швајцарској, а потом дочекати Босну и Херцеговину.
Како ће све то изгледати, видећемо, кога ће Алимпијевић имати на располагању од играча, такође.
Али, једно је сигурно, његова Србија се никада неће предати и даће све од себе да заигра на Мундобаскету 2027. године.