У фудбалу је апсолутно све могуће. Као и у животу. Мукотрпан рад увек се на крају исплати. Узалуд таленат, ако није адекватно испраћен у смислу да уз њега нису проливене литре и литре зноја. Многи таленти остали су само на томе, али то не важи за Василија Костова, Звездино суперталентовано дете.
На терену, иако има свега 17 лета, делује и доноси одлуке као да је матор. Плени зрелошћу и сигурношћу, луцидним решењима. То није промакло за око Владану Милојевићу који га је "бацио у ватру", а овај се одужио голом против Порта на Драгау, показавши само делић онога што поседује и што ће тек показати.
Да се све оно што Василије Костов и те како примети, најбоље потврђује "Златна лопта" ФСС за најперпективнијег фудбалера Србије у 2025. години. Зато, Спутњик је изабрао баш Василија и пре него што је добио ласкаво признање, да из прве руке чује како размишља клинац од 17 година који игра и размишља као матор и који је Звездин бисер.
Недавно си добио признање за најбољег младог играча на свету до 18 година у протеклих шест месеци. Колико такво признање импонује тако младом фудбалеру?
- Када сам видео срце ми је било пуно, имао сам осећај да су се труд и рад исплатили. Захвалан сам свима на том признању.
Долазак у Црвену звезду вероватно је био дечачки сан, како ћеш и по чему памтити прву утакмицу и први гол?
- Од рођења сам навијао за Црвену звезду и сигурно да је све ово што ми се дешава остварење сна. Прву утакмицу и први гол ћу памтити као једно лепо искуство и најлепши могући почетак професионалне каријере.
Колико је тешко за једног 17-годишњака да се наметне у екипи која игра велико европско такмичење?
- Веома је тешко, конкуренција је заиста велика. Сви саиграчи су изузетно квалитетни играчи, али мислим да је за младог фудбалера у тој ситуацији најбитније да је психички добро припремљен, како би успео да се наметне.
Како успеваш да ускладиш школу и пословне обавезе, односно играње за Звезду на три фронта?
- Идем редовно у школу и трудим се да ускладим обавезе које имам у школи са професионалним обавезама у клубу.
Имаш ли фудбалског узора, ако имаш који је?
- Фудбалски узор ми је Кристијано Роналдо.
Да ли би волео да и ти идеш стопама Максимовића, Јовановића и Милосављевића, или би желео да останеш дуже у Звезди и оставиш траг?
- Не бих желео да се поредим, каријера сваког играча је прича за себе. Млад сам играч и за сада сам фокусиран само на Звезду. Наравно да бих волео да оставим траг у клубу за који навијам од малих ногу.
Колико је „тешка“ капитенска трака Звезде за једног тинејџера?
- Изузетно је тешка капитенска трака, поготово јер сам један од најмлађих играча у екипи. Велика је част носити капитенску траку у Црвеној звезди, али уједно и велика одговорност. Мислим да сам то добро изнео и показао да могу да будем капитен, рекао је на крају интервјуа за Спутњик Василије Костов.