Организација Северноатлантског споразума већ дуго је тема расправе да ли је овако гломазна војна алијанса потребна свету после распада Варшавског пакта или је њена улога превазиђена.
Одговор на ово вишедеценијско питање могао би да уследи у годинама које су пред нама, сматра пензионисани генерал- мајор Митар Ковач, с обзиром да тренутно НАТО, овакав какав је сада, постоји само због „надуване“ приче да је свет у опасности од Русије.
Од почетка је Русија мета
„Морамо почети од тога да долази до смене светског поретка. НАТО је 1949. године покушавао да нађе оправдање у хладноратовској подели света, у постојању Варшавског уговора и Хладног рата. Знамо да је почетком деведесетих Варшавски пакт распуштен после разбијања самог Совјетског Савеза. То је НАТО доживео као победу и остварени су његови стратешки циљеви - да у блиској будућности нико неће моћи да му парира. Нажалост, ту своју разуздану моћ показали су кроз милитантно понашање. Они су тад хтели да покажу и пред Саветом безбедности УН да су незамењива политичко - војна организација и хтели су да се наметну као оружана сила Уједињених нација. На срећу, то није прошло и дошло је до израстања две нове глобалне силе, а то је Руска Федерација и Кина са веома великим могућностима и ресурсима,“ објашњава Ковач.
Криза у Украјини, додаје он, афирмисала је руску војску као најефикаснију оружану сила у свету, а Русију као најмоћнију нуклеарну сила у свету са новим, са софистицираним решењима у стратешким системима и оружју.
Америка се дистанцира
„Америка, дистанцирањем пре свега војним од украјинске кризе али и финансијским и одбијањем непосредног учешћа, оставља Европи да се бави украјинском кризом и у војном и материјалном смислу. Војни стратези Америке су проценили да би Америка непосредним учешћем у том сукобу угрозила националну безбедност. То је било довољно овој политичкој елити уз Трампа да се дистанцира и да на прво место стави Америку и њену безбедност, односно да повећава билатералну сарадњу са Руском Федерацијом. Нова америчка национална доктрина то јест, стратегија националне безбедности јасно указује на то да Русија више није непријатељ, нити противник Америке. Исказују јасно ставове да постоји потреба и могућност сарадње са Руском Федерацијом, а такође се виде ставови дистанцирања од милитантне европске гарнитуре коју предводе Велика Британија, Француска и Немачка,“ наводи он.
НАТО без Америке – тигар од папира
Ковач истиче такође да с новом америчком стратегијом НАТО нема више оно јединство које је имао пре, за време Бајденове глобалистичке Америке, чим је Америка исказала резерве према плановима, стратегији и концептима НАТО и његовој политици према Руској Федерацији.
„Можемо рећи слободно да долази до веома јаких шумова унутар НАТО, како у процесу доношења одлука, тако и у евентуалном ангажовању НАТО. Америка не жели да учествује у рату у Европи, она има неке друге планове који су јој на првом месту и зато кажем да су пред НАТО пактом огромне промене у смислу реформи, у смислу дефинисања улоге Америке. Европа као део НАТО без Америке, а посебно зато што су многе државе окренуте ка Америци, пре него ка Бриселу, не може направити никакву своју јединствену војску, војно-индустријски комплекс да се спреми за неки рат са Руском Федерацијом. Али сигурно у том случају такав НАТО неће опстати јер верујем да ова америчка власт у томе неће учестовати, првенствено ради своје безбедности. А НАТО је без Америке само тигар од папира“ објашњава Ковач.
САД неће да плаћају ЕУ ратове
Према његовим речима, без Америке не постоји ништа у НАТО што га чини великим, ни технологије, ни производња потребних муницијских ефектива, ресурса и осталих потреба за вођење рата.
„НАТО постоји такав какав јесте у изворном смислу са Америком, али Америка неће да учествује у стратегијама које креирају Европљани без ње, а то значи да нема јединства у НАТО и да ће морати да се предузму значајне реформе. Ја не кажем да ће Америка напустити НАТО, али Америка ће настојати да се мења политика у Европи и да постају једноставно одговорнији и послушнији према иницијативама и захтевима Америке,“ наводи Ковач.
Подсећања ради, још је француски председник Емануел Макрон говорио пре више година о „можданој смрти “ НАТО, истичући оно што види као слабљење посвећености трансатлантском савезу од стране његовог главног гаранта, САД, када је довео у питање посвећеност НАТО колективној одбрани.
И други лидери су својевремено упозоравале да европске чланице више не могу да се ослањају на САД да бране Алијансу основану на почетку Хладног рата ради јачања безбедности Западне Европе и Северне Америке.
Још један проблем је финансирање. Тако је и шеф НАТО Марк Руте у фебруару ове године изјавио да ће чланице морати да потроше знатно више од три одсто свог БДП-а на одбрану, док Трамп од повратка у Белу кућу инсистира да то буде пет одсто.
Колико се новца издваја
Издвајања за одбрану европских чланица НАТО и Канаде су се повећала у последњих 10 година. Годишњи буџет и програми НАТО износе око 3,8 милијарди евра (3,2 милијарде фунти или 4,1 милијарде долара), а постоји договорена формула за поделу трошкова за финансирање ствари као што су: цивилно особље и административни трошкови седишта НАТО, заједничке операције, стратешке команде, радарски и системи раног упозоравања, обука и веза, одбрамбени комуникациони системи, аеродроми, луке и снабдевање горивом.
Подела трошкова заснива се на националном дохотку, а три највећа доприносиоца овоме су САД и Немачка са 16 одсто и Велика Британија са 11 одсто. САД су раније плаћале више од 22 одсто текућих трошкова НАТО.