Сахелантропус чадензис, најранији познати хоминин, живео је пре 6,7 до 7,2 милиона година, а на основу положаја кичме у лобањи пронађеној у пустињи Ђураб, у Чаду 2001. године, истраживачи су закључили да се кретао на две ноге.
Нова анализа костију показује да је овај предчовек имао релативно дугу бутну кост у односу на подлактицу, карактеристичну за двоножни ход, а пронађена је и специфична избочина на бутној кости која се јавља само код хоминина који ходају усправно, преноси Phis.org.
Године 2022. научници из Француске и Чада објавили су резултате истраживања два подлактна и једног бутног костура.
Облик бутне кости указивао је да се предчовек обично кретао на две ноге по тлу, али је био и у дрвећу.
Међутим, ова интерпретација је доведена у питање јер су кости ногу предчовека личиле на кости шимпанзи, наводи тим око Скота А. Вилијамса са Универзитета у Њујорку у новој студији.
Истраживачи су стога поново анализирали кости.
,,Наша истраживања показују да иако кости удова по величини и геометријском облику највише подсећају на шимпанзе (род Пан), њихов однос је ближи хомининима'', наводи се у студији.
Сахелантропус чадензис је у односу на подлактицу имао релативно дугу бутну кост, што је знак усправног хода.
Такође, научници су пронашли и избочину на бутној кости, облик који се јавља само код двоножних хоминина.
Тим је закључио да ове карактеристике указују на сличну функцију кука и колена код Сахелантропус чадензис.
Научници истичу да је еволуција усправног хода процес који се развијао постепено.
Сахелантропус чадензис је вероватно комбиновао ходање на две ноге са кретањем четвороношке по дрвећу, али још није јасно да ли је био предак модерног човека или припадао бочној еволутивној грани.
Погледајте и: