Све гласнијим аспирацијама Вашингтона према Гренланду потврђује најмрачнија интерпретација америчке спољне политике – да је блискост са Вашингтоном постала безбедносни ризик, а не гаранција стабилности, упозорава Дејан Михаиловић, професор Технолошког института „Монтереј“ из Мексико Ситија.
„С друге стране, она чувена Никсонова (и не само Никсонова) идеја, да би било јако пожељно када би остатак света увек гледао у САД као на потенцијалног пријатеља и да они који су непријатељи САД треба да се забрину; међутим, испоставило се да пријатељи треба да буду још забринутији“, истиче он.
Гренланд се тако појављује као европска верзија латинскоамеричких интервенција – само без идеолошког оправдања и без дипломатског камуфлажног слоја.
Сви су мете
Према Михаиловићевим речима, Гренланд није изолован инцидент, већ тачка на којој се ломи читав западни безбедносни поредак. Америчка политика више не прави разлику између савезника и противника – сви су потенцијалне мете.
„Можете сматрати да је Трамп врло непријатељски расположен према свим земљама латиномеричког региона које нису потпале под апсолутну доминацију Вашингтона, да ли у смислу ресурса, да ли у политичко-дипломатском смислу, финансијском смислу и тако даље. Међутим, сад грађани света постављају питање, шта је то заједничко Колумбији, Мексику, Гренланду, Данској? Припадају различитим регионима, припадају различитим групама земаља, што се тиче нивоа развоја“, истиче он.
Поента, наглашава Михаиловић, јесте у томе да се стара америчка доктрина данас примењује без икаквих маски и без потребе да се прикрије империјална логика силе, чак и према оним државама које важе за америчке савезнике.
НАТО против самог себе
Америчке претње преузимањем Гренланда представљају преседан који НАТО не може да преживи у досадашњем облику. Први пут у историји, водећа чланица Северноатлантског савеза отворено доводи у питање територијални интегритет друге чланице – Данске.
Тиме НАТО улази у стање унутрашње контрадикције: савез који би требало да гарантује безбедност претвара се у инструмент притиска. Ако САД могу да оспоре територију Данске без икаквих последица, тада ниједна европска држава нема стварне безбедносне гаранције.
Кључно питање више није да ли САД желе Гренланд, већ да ли ће Европа дозволити да једна од њених чланица буде жртвована. Ако Данска остане сама, то ће значити да европски суверенитет постоји само док се не судари са америчким интересима. У том случају, Гренланд постаје опасан преседан: не географски, већ политички.
Формални распад НАТО-а је мало вероватан, али политички распад већ је у току. Члан 5 остаје записан у документима, али губи сваку практичну вредност. Како Михаиловић упозорава, у оваквој ситуацији Члан 5 „једе самог себе“. Савез опстаје само као форма, док се његова суштина – колективна одбрана – урушава.
Погледајте и: