Тако је у октобру 2025. године у односу на октобар 2024. године у Босни и Херцеговини забележен раст плата од 16,2 одсто, у Србији од 12,3 одсто а у Хрватској 9,7 процената.
У Северној Македонији остварен је раст од 9,0 одсто, у Словенију 7,69 одсто, а у Мађарској 8,7 одсто, чиме су, према подацима сајта Trading Economics, земље Западног Балкана и ширег региона убедљиво надмашиле развијене економије, укључујући Сједињене Америчке Државе, где је раст плата износио око пет одсто.
У Норвешкој су плате порасле за 5,48 одсто, у Португалији за 8,8 одсто, Пољској 7,1 одсто, Румунији 6,3 одсто.
Наводи се да је неколико разлога кључно за оволики раст плата у региону а међу њима су велики раст минималних плата, недостатак радне снаге, инфлаторни притисци из претходних година, покушај послодаваца да задрже раднике као и административне одлуке влада.
Стручњаци су упозорили да висок номинални раст плата не значи нужно и већи животни стандард, посебно ако га прате висока инфлација и раст трошкова живота, па су истакли да реални ефекат зависи раста цена, пореза и доприноса као и куповне моћи грађана.
Управо зато су нагласили да ће кључни изазов у наредном периоду бити очување реалне вредности плата, а не само њихов номинални раст.
Погледајте и: