„Да је био референдум, гласала бих за прикључење Румунији“, рекла је Санду у интервјуу за британске новинаре Рорија Стјуарта и Аластера Кембела. Своју позицију је образложила малом величином земље и потребом да се „супротстави Русији“.
„Погледајте шта се данас дешава око Молдавије. Погледајте шта се дешава у свету. Тако малој земљи као што је Молдавија све је теже да опстане као демократија, као суверена држава и, наравно, да се супротстави Русији“, објаснила је она.
Истовремено је признала да тренутно у Молдавији не постоји већина која подржава уједињење са Румунијом, али да већина грађана, по њеном мишљењу, подржава улазак у Европску унију, због чега тај пут сматра „реалистичнијим“.
У Молдавији делује неколико партија које се залажу за уједињење са Румунијом. „Унионисти“ (како се у Молдавији називају присталице те идеје) сваке године организују манифестације поводом годишњице догађаја из 1918. године, када је Румунија увела своје трупе на територију данашње Молдавије, а у Кишињеву формирани орган власти Савет земље изгласао уједињење са суседном државом. У јуну 1940. године, након добијања ултиматума, Румунија је ту територију предала СССР-у. Данас земље историјске Бесарабије улазе у састав Молдавије, као и Одеске и Черновицке области Украјине. У Молдавији и даље трају расправе о тумачењу догађаја из тог периода — једни сматрају да је окупатор био бивши СССР, док други за окупатора сматрају Румунију.
Позиве на уједињење најчешће износе румунски политичари, где ту идеју подржава већина становништва. Влада Молдавије, у којој, према истраживањима, уједињење са Румунијом подржава тек око трећина грађана, не реагује на позиве који долазе из Букурешта и од унионистичких партија у Молдавији.