Приликом доношења овакве одлуке, Извршни одбор је пре свега имао у виду остварену и очекивану инфлацију и факторе из домаћег и међународног окружења који утичу на њено кретање, наводи се у саопштењу и додаје да се у последњим месецима 2025. године инфлација стабилизовала на нивоу незнатно испод централне вредности циља НБС, три плус минус 1,5 одсто.
Извршни одбор очекује да ће инфлација наставити да се креће око централне вредности циља до марта ове године, тј. током периода важења Уредбе о посебним условима за обављање трговине за одређену врсту робе, којом су ограничене трговинске марже у велетрговини и малопродаји, као и да ће у границама циља три плус минус 1,5 одсто остати и након тога, до краја 2026. као и у средњем року.
Томе би, сматрају у НБС, требало да допринесу најављено доношење системских закона којима ће се спречити непоштене трговачке праксе, затим попуштање трошковних притисака из међународног окружења, као и долазак нове пољопривредне сезоне, под условом да буде боља од прошлогодишње, док ће у супротном смеру деловати раст расположивог дохотка за потрошњу и ниска база из септембра претходне године.
Ипак, ни по основу раста расположивог дохотка за потрошњу не очекујемо веће инфлаторне притиске јер ће раст зарада бити праћен и растом продуктивности, док су мере НБС за подстицај кредитне активности према грађанима с нижим примањима одмерене тако да не изазову прекомеран кредитни раст, који би могао да се негативно одрази на ценовну и финансијску стабилност, истичу из централне банке.
Додају да поред тога, подршку макроекономској стабилности и привредном расту Народна банка пружа и одржаном релативном стабилношћу девизног курса.
У образложењу одлуке Извршни одбор наглашава да је и даље неопходан појачан опрез у вођењу монетарне политике, с обзиром на и даље присутну нестабилност у међународном окружењу.
Геополитичке тензије, уз пооштрену царинску политику, јачање протекционизма, као и високу осетљивост финансијских тржишта на одрживост јавног дуга у појединим развијеним земљама, умањују инвестиционо и потрошачко поверење на глобалном нивоу, што има негативан утицај на изгледе за раст светске привреде.
Истовремено, геополитичке тензије и раст протекционизма могу знатно утицати на производњу и извоз домаће прерађивачке индустрије у сегменту прераде нафте и производње основних метала.
Када је реч о одлукама о монетарној политици водећих централних банака, пројекције Система федералних резерви (ФЕД) које су објављене након састанка у децембру указују да би се и у овој години могао очекивати наставак смањења распона референтне стопе, док ће Европска централна банка (ЕЦБ) вероватно задржати висину својих основних каматних стопа до краја 2026. године, јер се процењује да је достигнут циљ за инфлацију.
Према процени Републичког завода за статистику, реални раст бруто домаћег производа у Србији у 2025. износио је 2,0 одсто, што је готово у потпуности у складу с новембарском пројекцијом НБС.
Раст су, наводе из НБС, водили услужни сектори, као и индустрија, и поред проблема у производњи нафтних деривата од октобра, захваљујући пре свега повећаним производним капацитетима у аутомобилској индустрији, док је пад забележен у грађевинарству и у мањој мери у пољопривреди.
Највише захваљујући добрим резултатима аутомобилске индустрије, робни извоз је забележио раст од 8,0 одсто, према процени Републичког завода за статистику, док је робни увоз био већи за 7,3 одсто, као резултат наставка увоза репроматеријала и опреме, али и већег увоза потрошне робе услед повећања расположивог дохотка становништва.
Расту расположивог дохотка доприноси пре свега реални раст просечне зараде од 7,1 одсто у 2025. години, затим повећање пензија, али и повољнији кредитни услови и двоцифрени раст кредита намењених потрошњи.
Извршни одбор очекује да ће раст бруто домаћег производа (БДП) убрзати у овој и наредној години, уз позитиван допринос и потрошње и инвестиција у основна средства, чему би требало да допринесе реализација инвестиција планираних програмом Скок у будућност – Србија Експо 2027, при чему ће у 2027. позитиван допринос имати и нето извоз услед одржавања специјализоване изложбе Експо.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће се разматрати економска кретања и донети одлука о референтној каматној стопи одржаће се 12. фебруара 2026. године.
Погледајте и: