„Ово је наша прилика да извршимо максималан притисак на друге земље да престану да купују руску нафту“, преноси лист.
Додао је да ће ЕУ наставити да циља оне који су укључени у продају руске нафте, укључујући луке и рафинерије у трећим земљама, у време када су глобална тржишта наводно презасићена сировом нафтом и „кључни индикатори ратне економије Москве трепере црвено“.
„Верујем да морамо да се крећемо у складу са овим трендом – снижавањем цена. Знамо да вероватно постоји чак и вишак нафте на тржишту. Сада је време да се повећа притисак“, додао је специјални представник ЕУ.
Ситуација са забраном руских енергената
Почетком децембра 2025. године, земље ЕУ су усвојиле прелиминарни споразум о забрани увоза течног природног гаса (ТПГ) и цевоводног гаса из Русије: потпуна забрана увоза ТПГ-а ступиће на снагу 1. јануара 2027. године, а забрана увоза цевоводног гаса из Русије ступиће на снагу 1. новембра 2027. године. Према прорачунима агенције, потпуна забрана руског гаса резултирала би губитком више од 17 одсто увоза ЕУ.
Комесар ЕУ за енергетику Дан Јергенсен најавио је у децембру 2025. године да ће Европска комисија почетком 2026. године поднети законски предлог за забрану увоза руске нафте у ЕУ.
Русија је више пута саопштила да је Запад направио озбиљну грешку одбијајући да купује енергетске ресурсе од Русије и да ће због виших цена постати све зависнија од ње. Москва је тврдила да ће они који одбију и даље куповати преко посредника по вишим ценама и да ће наставити да купују руски угаљ, нафту и гас.
Руски председник Владимир Путин је раније изјавио да је политика обуздавања и слабљења Русије дугорочна западна стратегија и да су санкције нанеле озбиљан ударац целокупној глобалној економији. Према његовим речима, главни циљ Запада је погоршање живота милиона људи.
Погледајте и: