Историјско благо пред Србима! Блистају краљевска круна и реплика крста Светог Саве са - драгуљима

Реконструкцију могућег изгледа круне краља Твртка I Котроманића израдио је филиграниста Горан Ристовић Покимица у консултацијама са археологом Марком Алексићем.

Круна је израђена према аналогијама из датог периода, с посебним освртом на заветну анжујску круну из 14. века. Љиљан, као основни мотив анжујске владарске куће, још раније је усвојен као владарски симбол у српским земљама.

Круна с љиљанима се појављује и на кованицама Твртка I Котроманића, који је носио титулу „краљ Србљем, Босни, Поморју, Хумској земљи, Доњим крајем, Западним Странам, Усори и Подрињу”.

Реконструкција је урађена од позлаћеног сребра и украшена слатководним бисерима, аметистима, рубинима, турмалинима, гранатима и смарагдима.

Реплику ручног крста – ставротеке Светог Саве такође је израдио филиграниста Горан Ристовић Покимица по узору на оригинал који се чува у Музеју католичке дијецезе Борџија у Пијенци.

Крст с натписом „Сава први архиепископ и патријарх српски” чува се у овом музеју као дар папе Пија II. Реликвија потиче из ризнице манастира Жича, одакле ју је удовица Лазара Бранковића склонила на двор свог оца Томе Палеолога, деспота Мореје, у страху од османског надирања. Из истих разлога, њен отац је 1461. године реликвију пренео у Италију, где се од тада чува.

Реплика је урађена од позлаћеног сребра и украшена слатководним бисерима, горским кристалом, аметистима и сафирима.

Копију студеничког крста, једног од познатих симбола српског градитељства и културе из времена великог жупана Стефана Немање, израдио је вајар Владимир Јаблановић. Дискообразна камена композиција урађена је по узору на чувену представу студеничког крста који се налази изнад северних врата Богородичине цркве и од исте врсте мермера.

Камена пластика у мермеру чини посебно културно-уметничко богатство Богородичине цркве о чему сведочи и овај крст на коме се спајају ранохришћанска симболика сидра, које означава спасење и сигурност, и симболика плодности и напретка, представљена у виду флоралних украса на његовим крајевима.

Изложба „Чекајући сталну поставку” повремено се обогаћује новим предметима, међу којима су оловни печат великог жупана Стефана Немање из друге половине 12. века, кристални бокал с грбом Краљевине СХС, новчићи владара из династије Немањић, реплика мача цара Душана, караф краља Милана Обреновића, фотографија краљице Наталије у богато декорисаном емајлираном раму и Орден Милоша Великог IV реда.

Изложба је конципирана тако да даје увид у поједине целине будуће сталне поставке , у бочним салама презентовани су предмети који су припадали родоначелницима и њиховим наследницима из династија Карађорђевић и Обреновић, а у остатку простора представљени су период преднемањићких и немањићких владара, пад српске средњовековне државе под османску власт, као и период српске Деспотовине.

На изложби су представљене и реконструкције круна и одежди српских средњовековних владара и владарки, израђене у циљу подсећања на овај период српске историје.

Сваке суботе од 13 часова у Музеју се реализује програм „Субота у Историјском музеју”, који представља разноврсни пратећи програм изложбе. Намењен је свим узрастима и обухвата стручна вођења кроз актуелну изложбу, вођења на посебне теме и креативне радионице за децу.