Ванредна седница парламента Србије, на дневном реду сет правосудних закона

Седници, којом председава председник Скупштине Србије Ана Брнабић, присуствује 146 народних посланика.

Пред посланицима су предлози закона о изменама Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, о изменама Закона о Високом савету тужилаштва, Предлог закона о изменама и допунама Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала, предлог измена Закона о јавном тужилаштву, као и измени Закона о судијама.

Посланици Скупштине Србије усвојили су 7. новембра измене Закона о јединственом бирачком списку који предвиђа увођење комисије која ће имати задатак и овлашћења да ревидира Јединствени бирачки списак.

На дневном реду су, између осталог, измене Закона о државним службеницима, потврђивање више споразума.

Разматраће се и одлуке које се односе на утврђивање Крунидбених инсигнија краља Петра Првог Карађорђевића за културно добро од изузетног значаја, као и за Похвале монахиње Јефимије - Покрова за мошти кнеза Лазара, Вотивних колица и скулптуре "Данубиус".

Посланик Српске напредне странке Угљеша Мрдић у расправи о сету правосудних закона у Скупштини Србије одбацио је тврдње појединих посланика опозиције да предлаже укидање Јавног тужилаштва за организовани криминал и истакао да предложена законска решења имају за циљ да правосуђе почне да функционише у складу са Уставом.

Током расправе опозиција је критиковала предложене измене наводећи да није проблем само у њиховој садржини већ и у мотивима који се, како су тврдили, не односе на потребе повећања ефикасности правосуђа, а тврдили су и да Мрдић жели да укине ЈТОК и смањи моћ врховној јавној тужитељки Загорки Доловац.

Павле Грбовић из Покрета слободних грађана оценио је да се измене закона усвајају да би се извршила прерасподела моћи унутар правосудног система у складу са потребама једне партије и да би се ојачао главни јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду Ненад Стефановић.

Он је изнео тврдњу и да би власт желела да смени Загорку Долавац и да би волели да укину тужилаштво за организовани криминал, јер не могу, како је рекао, да "опросте" судски процес против Николе Селаковића, али да то не смеју да ураде због европских интеграција.

Грбовић сматра да је "најопаснија" измена укидање Тужилаштва за високотехнолошки криминал, наводећи да је до сада Доловац постављала главног тужиоца за високотехнолошки криминал, а да ће сада то бити под патронатом Стефановића.

Мрдић је одбацио критике Грбовића и навео да није реч о укидању тужилачког одељења за борбу против високо технолошког криминала и објаснио да се врши интервенција у делу закона који се односи на Посебно одељење за борбу против високог технолошког криминала Вишег јавног тужилаштва у Београду у делу који се односи на промену назива.

"Када смо код високо технолошког криминала и уопште тих разних мрежа, ја бих само подсетио да је прошле недеље у Француској осуђено 10 људи због вређања Брижит Макрон на друштвеним мрежама. Па је ли то сајбер диктатура или демократија и одговорност за сајбер насиље", упитао је Мрдић реагујући на изјаву Грбовића који је тврдио да ће се спроводити дигилатна диктатура.

Приметио је да је Грбовића, како је рекао, јако погодило то што се тиче међународне сарадње и што не може више тужилаштво да обавља међународну сарадњу без претходне сагласности надлежног министарства, то је Министарство правде и потребно је мишљење и владе Србије и Министарства спољних послова.

"Не знам зашто вас то боли, јер се показало у претходном периоду да је тужилаштво у смислу међународне сарадње, нарочито онај део који се тиче ратних злочина знао то итекако да злоупотреби", рекао је Мрдић.

Мрдић је поручио Грбовићу да се упозна са називима измена закона које је предложио.

Током расправе Мрдић је рекао и да посланици опозиције морају да прихвате чињеницу да је Врховни јавни тужилац Загорка Доловац показала непоштовање према Скупштини Србије и није дошла на седницу Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу да поднесе извештаје о раду за пет година.

"А онда је председник ВСТ-а Бранко Стаменковић, пошто жалите што нема јавне расправе где може он да учествује, слагао јавност да је рекао да Загорка Доловац није могла да дође на седницу, јер је са Миљком Радисављевићем тај дан била у Хагу на састанку Јуроџаста. А цела Србија је видела да је Загорка Доловац дан после седнице Одбора за правосуђе отишла са београдског аеродрома пут Хага, заједно са Миљком Радисављевићем који је дан раније био код нас овде у Скупштини на седници", навео је Мрдић.

Мрдић је истакао да као посланик владајуће коалиције може да разуме критике опозиције, али да не разуме лажи, манипулације и неаргументоване критике.

Осврнувши се на критике опозиције да је предложеним сетом правосудних закона предвиђено да правосуђем у Србији управљају једна или две особе, Мрдић је истакао да то није истина и да предложена законска решења имају за циљ да правосуђе почне да функционише у складу са Уставом.

"Имамо Устав, имамо тужилаштво које треба да буде самостално, систем који треба да буде независан, али не независно од државе и народа, не самостално од Устава и закона. Дакле, ми кад смо мењали Устав у области правосуђа испоштовали смо све препоруке и ЕУ и Венецијанске комисије, а то што су појединци злоупотребили своје функције за ових неколико година, е надам се да ће једнога дана за то одговарати у складу са законом", закључио је Мрдић.

Посланик посланичке групе "Србија центар -Срце" Стефан Јањић је навео да његова посланичка група неће подржати предложени сет законских решења из области правосуђа, између осталог, јер их је, како је навео, предложио "човек који нема легитимитет" и не познаје правосудни систем и правосуђе.

Тврди да је предложеним сетом закона предвиђено да се укине Треће основно јавно тужилатво и Трећи основни јавни суд и да се оснује Четврти основни суд и истакао да Мрдић, како је рекао, не зна да то није могуће тим путем.

Јањић је додао да је Мрдић имао намеру да укине Јавно тужилаштво за организовани криминал, али да је од тога одустао и да се "задовољио" са Тужилаштвом за високотехнолошки криминал и да посебни тужилац више не буде самосталан него да му је надређени Ненад Стефановић.

Одбор за уставна питања и законодавство оценио је да су закони о којима посланици расправљају, а међу којима је и сет правосудних закона, чију уставност оспоравају поједини посланици опозиције, у складу са уставним и правним системом државе, изјавила је Милица Николић, председник тог Одбора и поручила да је ово почетак времена одговорности за оне који су учествовали у покушају насилног рушења уставног поретка.

"Нема сумње да се сетом правосудних закона отети део правосуђа враћа у руке нашег народа и наше државе, јер управо је отети део правосуђа ћутао на рушење уставног поретка, што је једно од најозбиљнијих кривичних дела у нашој земљи, као и на позиве на рушење уставног поретка у претходних годину и нешто више дана", рекла је Николићева у Скупштини Србије.

Она је казала да, не само да су предлози у складу са уставом и правним системом, већ се предлозима уставни поредак штити и овим предлозима се правосуђе, односно његов отети део, враћа у руке народа.

"Подсетила бих на случај када је апелациони суд у Новом Саду из притвора пустио терористичку групу и пучисте после само два месеца, а цела Србија имала прилике да чује како су припремали насилно рушење Уставног поретка. И замислите само како би се та терористичка група и они који су планирали државни удар провели да су то радили у било којој земљи ЕУ или у Америци. Замислите како би се тамо онда провели", рекла је Николићева.

Она је навела да се, како је рекла, један блокадер јавио на седници Одбора за уставна питања и законодавство и рекао да њих 'заправо жуљају' ови правосудни закони, али је образложио да је разлог зашто нису у складу са уставом и правним системом, то што се доносе по хитном поступку".

"Погледајте само колика је само економска штета у претходних годину и нешто дана коју су блокадери начинили својој држави. И замислите, поштовани грађани Србије, колико би плате и пензије у овом периоду додатно могле да буду увећане, да није те економске штете коју су они својим чињењем својој држави нанели", рекла је Николићева.

Она је подсетила на реформу правосуђа из 2009. године када је више од 700 судија остало без посла.

Део опозиције је критиковао сет правосудних закона, па је тако посланица Еколошког устанка Данијела Несторовић пре почетка седнице на конференцији за новинаре изнела тврдњу да сет правосудних закона које је предложио Мрдић представља кршење Устава Србије.

Несторовић сматра и да је циљ тих решења да се укине независно правосуђе и да се све правосудне институције ставе под контролу, како тврди, једног човека, главног јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду Ненада Стефановића.