Црква 14. јануара (1. јануара по јулијанском календару) прославља Светог Василија одакле и назив за јулијанску нову годину - Василица.
Јулијанска нова година у нашем народу се назива и Српска нова година, али и Мали Божић, јер се на тај дан завршавају божићне свечаности.
У неким крајевима се на тај дан спаљују остаци бадњака, као што се за Божић меси погача чесница, за мали Божић се меси посебан обредни хлеб "василица". Такође, веровање је да на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа, али и укућани током целе године имали напретка.
Осмог дана након рођења, Исус је донет у храм и обрезан према закону у Израелу, када су му родитељи дали име Исус, како је архангел Гаврило рекао када се јавио у сну његовој мајци Марији.
Обрезање Господа показује да је примио на себе истинско тело људско. Према предању, Господ је хтео да испуни сав закон, који је сам дао кроз пророке и праоце. Испунивши тај пропис, заменио га је крштењем у цркви Својој.
„Јер у Христу Исусу нити што помаже обрезање ни необрезање, него нова твар”, објављује апостол.
Свети Василије Велики је празник који је исто уписан црвеним словом у црквеном календару. Познат као Василије из Цезареје, био је утицајни теолог и епископ Кесарије у Кападокији (Мала Азија).
Рођен је у време цара Константина и још као некрштен учио је 15 година у Атини филозофију, реторику, астрономију и остале светске науке. У зрелим годинама крстио се на Јордану, заједно са бившим учитељем Евулом.
Погледајте и: