Ово за Спутњик, коментаришући одлуку Стејт департмента да од 21. јануара обустави обраду имигрантских виза за 75 земаља, међу којима су и Албанија и такозвано Косово, као и Македонија, Црна Гора, али не и Србија, каже Обрад Кесић, шеф Мисије БиХ при Европској унији, одличан познавалац прилика у САД:
„Албанци су уживали привилегије наслеђене из деведесетих година. Томе је дошао крај. Трамп је овим потезом испунио своје предизборно обећање“.
Стејт департмент захтева од конзуларних представништава САД да примењују широке нове смернице за проверу у оквиру такозване одредбе о "јавном терету" у имиграционом закону.
Уредба се односи на много чвршћу контролу уласка, односно, останка у земљи.
Визе жртвама „српске агресије“
Када је реч о грађанима Албаније и такзваног Косова, Кесић објашњава да је реч о људима који су стекли право на боравак у Америци преко породице, некога ко их је позвао да дођу и за њих гарантовао. Онима који, такође, после неког времена, могу да траже стални боравак.
„Деведесетих година је постојала перцепција, поготово у Стејт департменту, да су на неки начин Албанци, Бошњаци и у мањој мери Хрвати били жртве распада бивше Југославије и жртве, како су они то називали, српске агресије. Због тога, многи су много лакше у том периоду улазили у САД. А кад су дошли, онда су, наравно, полако правили папире и подршку да би довели и друге чланове породице“.
Кесић објашњава да се у Америци дешава оно што смо видели у Енглеској, али и другим земљама, попут Ирске. Велики број имиграната албанске националности је обухваћен социјалним програмима. Државна помоћ се троши за плаћање њихове кирије, па и куповине хране, у много већим процентима од других са простора Западног Балкана.
Албанци у криминалу
Постоји и додати проблем, каже наш саговорник:
„Значајан број тих људи који су дошли такође је ухапшен, осуђен због кривичних дела. У појединим државама САД један велики проценат имиграната који се хапсе, мимо оних који долазе са подручја Централне и Јужне Америке, пореклом је из Албаније. Или је са простора бивше Југославије и албанске је националости“.
Кесић подвлачи да, када је реч о политичком делу ове одлуке, њу треба посматрати са резервом, јер је, сигуран је, пре свега везана за унутрашњу политику и обећања која је председник Доналд Трамп дао за време кампање.
„Он је рекао да ће да осигура границе, да ће да прочисти све мигранте и имигранте који су долазли у САД, оне који су се бавили криминалом или који су већ били осуђени за кривична дела. Обећао је да ће њих апсолутно одмах да депортује или стави под кривичне процесе“.
Случај Минесота покренуо лавину
Овај корак, обустављање виза за чак 75 земаља, верује да је изазвао случај Минесота. У тој држави забележен је велики број превара везаних за државна средства, поготово савезна.
Случај је повезан са Сомалцима који су дошли као имигранти, као заштићена национална група. Укључили су се у врло озбилњу превару, на разне начине су кривично одговорни за проневеру више десетина милиона долара, а неки штету проценију и на неколико стотина милиона америчких долара.
Срби не треба да славе гласно
Кесић верује да ће ова одлука врата САД одшкринути у већој мери за Србе, али додаје да то не би требало превише гласно славити, управо због оних који су већ у САД.
„То би могло да привуче пажњу, односно лобирање од стране непријатељски настројених лобија из бошњачких и албанских заједница, који би могли да се потурде да и комшији цркне крава. Тако да, за сад не треба превише говорити о политичком контексту, али ово је новонастала реалност што се тиче традиционних односа Америке и са пријатељима, и са ривалима.
Џаба им српски пасош
Упитан како посматра чињеницу да ће Албанци из Србије за америчку визу моћи да аплицирају са српским пасошем, да ли ће тако ипак моћи да је добију, Кесић каже:
„Нису ни америчке институције наивне, зависи одакле долазе и како предају захтев за визу. Ако, на пример, из Приштине неко испуњава захтев, а даје српски пасош, конзуларни представници ће га питати због чега је одједном прихватљиво да се користи пасош Србије, а није прихватљиво да Косово и Метохија буде део Србије у политичком контексту“.
Слична је ситуација и са онима из Црне Горе и БиХ, којима су такође укинута одобрења за визу, а који имају и српски пасош, јер се апликације односе на адресу где живе и раде.
Погледајте и: